Оружана агресија НАТО-а против  Србије, односно СР Југославије 1999. године, била је оружана агресија у пуном смислу те речи која у међународно-правном смислу представља злочин против мира и човечности, оцењено је на округлом столу у Београду поводом 23 године од Кумановског споразума и Резолуције Савета безбједности УН 1244.

На скупу о значају Резолуције 1244 и Кумановског споразума којима је окончано НАТО бомбардовање Србије и СРЈ, одржаном у организацији Београдског форума за свет равноправних и Клуба генерала и адмирала, учесници су оценили да је агресија НАТО-а прије 23 године имала геостратешке циљеве у вези са експанзијом овог војног савеза на Исток.

Директор Београдског форума за свијет равноправних бивши дипломата Живадин Јовановић, како преноси Срна, истакао је да од тада водеће силе Запада настоје да универзалне принципе међународног права замене “правилима” по мери својих геополитичких интереса, а НАТО је са 19 чланица порастао на 30, а у скоро ће пријемом Шведске и Финске имати 32 члана.

После успостављања војне базе “Бонстил” код Урошевца, САД и НАТО базе су се, рекао је Јовановић, множиле према Истоку као печурке после кише, а у Европи је данас много више страних војних база и оружаног арсенала, укључујући и нуклеарно него што их је било на врхунцу хладног рата, а војни издаци достижу неслућене размере.

– Све то показује да агресија НАТО-а није био никакав “мали косовски рат”, нити “ваздушна кампања”, нити “хуманитарна интервенција”, већ оружана агресија у пуном смислу те речи која, у међународно-правном смислу, представља злочин против мира и човечности”, оценио је Јовановић.

Он је подсјетио на јавно образложење да је агресија НАТО извршена да би се наводно “спречила хуманитарна катастрофа”, али да су представници САД на конференцији НАТО у Братислави крајем априла 2000. године саопштили да је “рат против СР Југославије вођен да би се исправила једна погрешна одлука генерала Ајзенхауера из Другог светског рата, због чега се тамо из стратешких разлога морају накнадно стационирати америчке снаге”.

Јовановић је навео да су многи европски и светски ауторитети из области међународних односа изнели обиље аргумената који потврђују оцену да је агресија НАТО 1999. извршена под лажним изговорима, коршћењем “алиби дипломатије” и, што је посебно значајно – пре него што су била исцрпљена средства за мирно решење.

Он је навео да је агресија НАТО-а представљала тачку преокрета ка глобализацији интервенционизма, заобилажењу УН, односно, ка рушењу система безбедности успостављеног на резултатима Другог светског рата.

И управо свакодневно појачавање притисака водећих чланица НАТО и ЕУ да се Србија одрекне Резолуције 1244, да призна насилну творевину као правну, потврђују, каже он, вредност велики значај овог правног документа, чије одребе, којима се штите прва и интереси Србије и српског народа, ни 23 године после усвајања нису извршене.

Јовановић је истакао да је за однос водећих чланица НАТО-а и ЕУ према Резолуцији 1244, карактеристичан њихов селективан прилаз, и да иду тако далеко да траже од Србије да се одрекне те резолуције и да, прихвати некакав “свеобухватни правно обавезујући споразум о нормализацији”.

Он је рекао да управо Резолуција 1244 представља за Србију међународно-правни документ трајне вредности и најпоузданији ослонац за одбрану суверенитета и територијалног интегритета, саопштено је из Београдског форума за свет равноправних.

Јовановић каже да треба имати меру и чувати достојанство у текућој нападној пропаганди доброчинстава и неодмереног захваљивања на донацијама водећих чланица ЕУ и НАТО и не заборавити да су управо те земље, најприје, вишегодишњим неоснованим и нехуманим санкцијама а потом и разарањима током оружане агресије, изазвале огромне патње народа Србије и економску штету коју нису надокнадиле.

– А што се санкција према Русији тиче, принципијелан став Србије о њиховом неприхватању, по нашем најдубљем уверењу, представља линију одбране егзистенције, независности и идентитета српског народа”, нагласио је Јовановић.