Национални архив Аустрије садржи бројна „блага” из доба Хабсбуршке монархије која су битна и за српску историју, а која до сада нису пронађена.

То су установили и Срби из Беча, Радован Б. Милић и Снежана Минић, који су недавно „ископали” до сада непозната документа која говоре о периоду владавине кнеза Милоша Обреновића и добијања независности Кнежевине Србије од Османског царства.

Више није тајна шта су сакривала писма, извештаји хабсбуршког дипломатског представника из Константинопоља, упућена принцу Метерниху у Беч, у периоду од 1828. до 1838.

Милић и Минић, чланови Словеначко-српског културно хуманитарног друштва „Сретење” из Словенских Коњица, дубоко су се „закопали” у тајне картонских кутија Националног архива Аустрије.

После тачно 194 године из тамних архивских депоа, на светлост историје данашње Србије извукли су непозната документа која говоре о периоду владавине кнеза Милоша Обреновића и добијања независности Кнежевине Србије од Османског царства.

У 36 архивских кутија, са више десетина хиљада различитих докумената из 19. века, пронађена су 34 изузетно значајна документа са више од 200 печатираних папира, који су били предмет истраживачког рада ово двоје посвећених истраживача.„Ради се о сасвим новим открићима, до сада необјављиваним извештајима који су путем тајних дипломатских канала стизали тадашњем министру спољних послова Аустрије из Константинопоља, данашњег Истанбула. Пожутели папири, писани на француском језику, говоре о спољнополитичким догађањима у Србији, у првој половини 19. века и настојању Милоша Обреновића да од Османског царства издејствује независност за своју Кнежевину. У извештајима су детаљно анализирана догађања у устаничкој Србији која обухватају обавештајна сазнања о кнезу Милошу према представницима турских власти”, објаснили су они.

Реч је, додају, о значајним документима која до сада нису била доступна српским историчарима, нити су им била позната, укључујући и Радоша Љушића, аутора књиге „Кнез Милош државотворни владар”.

Документа која су спасили тамничења у депоима Националног архива Аустрије, требала би да употпуне слику о кнезу Милошу Обреновићу и Србији с почетка 19. века.

Да би се то и остварило, потребно би било, кажу, да сва откривена документа уз помоћ државе буду публикована у јединствени Зборник докумената дипломатске грађе, који садрже извештаје хабсбуршког посланства у Константинопољу од 1828. до 1838. године.

Једино на тај начин, сматрају, ово јединствено откриће могло би бити у функцији државе Србије и заинтересоване српске јавности.

Поред наведених, сасвим случајно и непланирано, откривена су још два документа са 11 папира која датирају из 1837. године, а односе се на ондашњу Црну Гору и владику Петра Петровића Његоша, преноси Танјуг.