Као у загрљају раскошне крошње (са књигама), у пријатној и топлој атмосфери књижаре „Литература.мк“ у улици „Македонија“, промовисан је нови роман за децу и младе „Капут од маховинe“ награђиваног српског писца Стефана Тићмија. Овај пут преведен на македонски.

Чаролија ове модерне бајке, коју на македонском језику објављује „Либи”, део „Арс Ламина – публикације”, могла се осетити током промоције.

„Капут од маховине“ је поетски роман о сазревању, о усамљености, о уметности, о љубави и природи као леку против разних проблема савременог човека заглављеног у односима са другима, али и са самим собом. Има и магични реализам и епску фантазију и бајкoвитост, али највише од свега има раскошни таленат Тићмија.

Аутор популарног и омиљеног романа „Ја сам Акико”, добитник награде „Политикин забавник” за најбољу дечју књигу на српском језику у 2018. години, у „Капуту од маховине” подиже крошње свог талента, тако да и небо и шума књижевности чине му све веће место.

Прича о Најдену, коме на леђима расте дрво, прича је о свим нашим тежинама и теретима, али и лирско трасирање пута којим морамо да одемо, или да се вратимо у суштину. Топла, креативна, мајсторски подметнута прича ницала је као диван роман.
И за децу и за одрасле…

Тићми каже да је главна порука у “Капуту од маховине” та, да уметност може бити бекство од сурове стварности.

Да ли ће уметност спасити свет, тешко је питање и зависи на које се око пробудите… Често се враћам на разговоре Хорхеа Луиса Борхеса и Ернеста Сабата, који помињу експеримент у којем човека који је управо заспао, неко стално буди. Њихова теорија је да на крају, особа коју неко стално буди (и не сме да спава и да сања) може да полуди. Тако је и са уметношћу. Снови (изражени кроз уметност) постоје да би преживели стварност… Судбина главног јунака у књизи – Најдена (Пронађенка), заиста је тешка, али ће он наћи спас у уметности. Отуда и порука приче, да кроз уметност људи могу да се спасу, да то на крају буде лек… Чак и јачи од хемотерапије – каже Тићми.

Кроз дрво, које Најден носи на леђима, аутор представља терет који један младић носи на својим плећима. Истовремено, то је и својеврсна лична посвета, омаж детињству, проведеном у игри на дрвету.

Дрво је повратак на дрво мог детињства на које сам се пењао. Цело детињство сам провео окружен природом, биљкама, птицама и дрвећем, тако да ми је некако било лако да то ставим на папир. “Капут од маховине” је у суштини слика мог окружења, одрастања, која је настала некако спонтано. То је нека врста мајчине утробе у којој сте заглављени и на леђима вам је онај капут од маховине који вас греје и штити од свих злих сила које вас окружују…

Пронађенко је статичан главни лик и ‘херојев пут’, односно радња се одвија некако у њој. Први део књиге је нека врста његове самосвести, са монолозима које води сам са собом, а касније се претвара у неку врсту карневала, где се цео град укључује у ту његову причу, да реши свој проблем – потенцира аутор.

Превод „Капута од маховине” на македонски је урадио Дејан Василевски. Превод Василевског је меко слетање српског језика на писту македонског језика. Без и најмање турбуленције, било каквих непредвидљивих ситуација, нити са прегрубом додиривањем тла…

Дакле, неприметно и удобно, метафорички речено, врло професионално, једноставно и директно. Тићмијева дела нису нимало лака за превод, јер он припада ауторима који моделирају језик, играју се њиме, исправљају, надограђују и преформатирају изреке, померају слова, при чему добијају сасвим другачије семантичке резултате, али и постижу изузетну духовитост, понекад чак и хумористички ефекат…

Илустрације је радио Добросав Боб Живковић. Ово је друга Тићмијева књига објављена на македонском језику, после популарне “Ја сам Акико”, која је добила награду “Политикин забавник” за најбољу дечју књигу написану на српском језику у 2018. години.

Оба романа („Капут од маховине“ и „Ја сам Акико“) сврстана су међу 200 најбољих књига за децу на свету, у престижном избору часописа „Бели гаврани“ (White Ravens), који издаје Минхенска библиотека (Internationale Jugenbibliothek).

Након књиге „Ја сам Акико“ у Скопљу, у Културно информативном центру, премијерно је изведена представа истог наслова, у продукцији независног македонског позоришта „Провокација“.