До сада добро подносим чињеницу да није препоручљиво излазити из куће и користим то као неку врсту одмора

Тихомир Станић (Промотивна фотографија)

Верујем да није изолација, већ неизвесност и страх од непознатог оно што најтеже погађа цело човечанство, сматра глумац Тихомир Станић који за себе зна да каже да је непоправљиви оптимиста, а који је протеклих дана био саговорник Борке Голубовић-Требјешанин у разговору за Политику.

– Информације које су често контрадикторне а све више застрашујуће без јасне представе колико све ово може потрајати највише узнемирују и стварају осећање беспомоћности – сматра Станић који и време изолације проводи радно. Отуда и не чуди што не зна за категорију слободно време јер му је рад одувек представљао најбољи одмор и бекство од проблема.

Станић воли да чита, што увелико ради и ових дана, будући да због ванредних околности не излази из куће.

– Добро подносим до сада чињеницу да није препоручљиво излазити из куће и користим то као неку врсту одмора, јер сам неколико година без дана паузе радио од раног јутра до касно у ноћ. Покушавам да, колико је могуће, ипак радим. Студенти ми, на пример, шаљу снимке монолога (Андрић: Разговор са Гојом) ја то коментаришем, они поправе и тако ми се чини да, ипак, негде напредујемо. Читам и учим текстове за које верујем да ће се реализовати и користим чињеницу да сам, напокон, по цео дан са породицом – наглашава Станић који је ожењен Јеленом Мијовић, драмском ауторком, с којом има две кћерке: Милену Хану, дипломираног филозофа и Софију Нађу која намерава да крене очевим стопама.

Гаврило Принцип, Сава Шумановић, Стојан Протић, Јован Стерија Поповић, Доситеј Обрадовић, Сава Мркаљ, Иво Андрић, Бранко Радичевић, Милош Црњански, Стеван Сремац, краљ Александар Обреновић, само је део спектра карактерних сценских јунака које је на сцени оживео овај харизматични уметник. На питање чему га учи прошлост у коју зна дубоко да урони, Станић зна да прокоментарише: „Из прошлости црпим анегдоте и митоманске приче о сопственим подухватима, па се тако храбрим пред невољама које ме чекају у будућности…”

О томе који савет би упутио својој публици и шта чита у овом времену изолације, Станић каже:

– Немам савет! Једноставно ће околности сваког од нас, па онда и друштво у целини, приморати да преиспитамо шта су праве вредности и колико нам је истински потребно за срећу. Свет после овога неће више бити онакав каквог смо знали. Надајмо се најбољем. Оздрављењу! Шта читам? Оно што ми је под руком. То препоручујем и другима, заправо оно што им је доступно.

У ишчекивању новог „живог” сусрета са Станићем присетили смо се како је својим студентима глуме на Академији уметности у Београду, покушавао да објасни шта је то његов професионални кредо:

– Држим се упутства које сам давно чуо од Стевана Шалајића, једног из плејаде великих глумаца са којима сам имао срећу да играм. Партнер је увек у праву. Одговорите на ту чињеницу. А партнер је и глумац са којим играте. И редитељ и аутор текста који играте, а богами и публика. Мој драги колега Петар Краљ ми је, покушавајући да ми помогне да решим неки проблем на сцени, говорио: „Диши, дубоко диши.” Дакле, ако дубоко дишемо уз свест да је партнер увек у праву, пронаћи ћемо у себи све одговоре и нећемо се огрешити ни о сопствени таленат ни о позоришну етику. Исто тако je Роберто Ћули, велики позоришни стваралац, изјавио у једном интервјуу нешто што сам одувек осећао, а нисам умео да дефинишем. Ћули је тада казао да је глумац у средишту свега. Наиме, на енглеском и италијанском језику реч глумац значи „онај који делује”. А човек кад почне да делује, ствара и мења свет око себе.