Мали градић на југу Републике Српске познат као град вина, сунца и платана с обиљем културних и религијских знаменитости постао је туристичко одредиште које походе туристи из више од седамдесет земаља света. Требиње је, наиме, као град зеленила подно планине Леотар све допадљивији љубитељима путовања, па је ове године забележио рекордну посећеност. У туристичкој престоници Републике Српске коју је немачки магазин „Фокус” недавно прогласио најбољим местом за живот после одласка у пензију, до осмог су месеца туристи преноћили 116.000 пута, што је рекорд овог медитеранског градића.
Град на Требишњици, знаменит не само по Дучићу или чувеном преминулом српском глумцу Небојши Глоговцу, туристе одушевљава посебношћу и културном понудом која се не налази чак ни на обалама Јадрана, од ког је удаљен двадесетак минута вожње, за колико се стиже до Херцег Новог или Дубровника. Однедавно је укинута наплата путарине између Требиња и Херцег Новог, што је делимично утицало на то да град на Требишњици приближи Црној Гори и тако постане не само транзитно одредиште згодно да се сврати на гурманске специјалитете, у неку од познатих винарија или на чувени сладолед, већ је град испод Леотара постао место и за дужи боравак. Иако се у Требињу туристи и даље задржавају најчешће три ноћи, што јесте више него ранијих година, када је овај град био свратиште на један дан, градске власти и туристички делатници раде на томе да туристи Требиње бирају за место на ком ће провести целокупан годишњи одмор. Близина Јадрана, добра понуда смештаја, али и све богатији садржаји које нуди Требиње повод су за оптимизам. Туристи који бораве у Требињу одушевљени су уређењем центра тог града, чувеном Зеленом пијацом под платанима, Старим градом и реком, којом посетиоци могу да сплаваре током дана, док су вечери резервисане за богату понуду културних садржаја.
Посетиоце занима и Музеј Херцеговине, а ретко ће се наћи гост у Требињу који није ходочастио до херцеговачке Грачанице, манастира у ком је сахрањен најзнаменитији Требињац Јован Дучић, желећи да почива у цркви налик оној на Косову. Песникови посмртни остаци пренети су из САД 2000. и сахрањени у крипти манастирске цркве. Херцеговачка Грачаница сазидана је на узвисини са које пуца поглед на цели град и околину. Чувено светиште Тврдош из четвртог века, затим родно село Василија Острошког, светиње су које обилазе посетиоци Требиња. Уз помоћ Србије, РС и града Требиња у родном селу Василија Острошког је изграђен Духовни центар Мркоњићи, око цркве саграђене на темељима светитељеве родне куће. У светиње, које су основа верског туризма, спадају и манастир Дужи, Петропавлов манастир, као и Завала, што је део занимљивости града који је знаменитост стекао и по љубазним домаћинима, због чега је свако шесто ноћење у РС остварено у граду под платанима. Туристички делатници кажу да у Требиње, сем гостију из Србије и РС, најчешће долазе туристи из Немачке, Француске, Италије, Холандије и Велике Британије.
У Требиње су ове године много труда уложили, како би гостима понудили садржај из авантуристичког туризма, бициклизма, уз све траженије вожње баркама по Требишњици и популарно пешачења стазама Леотара у граду са више од 260 сунчаних дана у години.
„Зацртали смо у стратешким плановима да за осам година постанемо најпожељнији мали град на Балкану за туристе. Али верујемо да ће се то десити и пре”, каже за наш лист градоначелник Требиња Мирко Ћурић.
Симболи града на Требишњици су и споменик песнику Јовану Дучићу и Петру Другом Петровићу Његошу. који се налазе у центру града, као и споменик Ослободиоцима који је изграђен по цртежима Јована Дучића. Песник је родном граду, између осталог, поклонио барокну фигуру Јелене Анжујске на зидинама Старог града, која је у овом граду имала и двор, а њена рука се чува у манастиру Тврдош.
Преузето са сајта Политике
