Поводом 30 година уметничког стваралаштва ретроспективна изложба слика, објеката, инсталација, видеоарта и експерименталних филмова уметнице Тање Балаћ, биће отворена сутра у Националној галерији Македоније, у објекту „Чифте-амам“, с почетком у 20 часова..
На отварању изложбе, о уметничком делу Тање Балаћ биће промовисана и монографија „Tanja Balac – 30 Years – ArtWorks, са ауторским текстовима историчара уметности и ликовних критичара Кирила Пенушлиског и Натали Р. Павлеске.
У тексту монографије посвећене сликарству Тање Балаћ између осталог је наведено да њене слике делују као да су урађене у једном даху у једном задржавању пред штафелајом, „изражајна средства боја и ритам широких потеза четке“ ррезултат свесног процеса који на крају резултира пастуозно сликаном површином. Ово додатно потврђује импресија коју добијамо када први пут застајемо пред сликама Тање Балаћ.
То су дела сликара; сликара у правом класичном смислу речи . Њена платна имају темпераментне потезе и жељу за стварање сликарских површина у којима је велики критични момент који Балаћ води напред ка страживању нових сликарских проблема. То је онај исконски, стари порив традиционалних мајстора кичице да се слика. Та жеља да се слика, да се ствара, као и бурни ликовни израз, свеприсутни су у њеном опусу и не зависе од медиума или од технике у којој ради. И поред свих промена, циклуса и техника у којима ради, Балаћ почиње своју каријеру као, а и остаје пре свега сликар. Дубоко ријентисана према сопственом свету, она је непоколебљиво фокусирана на своју уникатну визију свог унутрашњег света. Практично Тања Балаћ припада оним ретким уметницима који не само што поседују своје виђење, једно само за њу својствено тумачење света, већ и уметнички језик који се развија без застоја, јасно пратећи само сопствену линију, сопствени пут, наводи Кирил Пенушлиски.
Натали Р. Павлеска, пак у свом тексту истиче: „Ангажована уметност ауторке Тање Балаћ један је од ретких примера који омогућава активну укљученост примаоца, на чијој страни је позициониран и аутор, исчитавајући сопствено дело изнова, у постојећим, али у новим знаковним контекстима. На тренутке езотеричан и опскуран, понекада потпуно огољен и експлицитан, поетски израз Тање Балаћ, показује несумњиву плодну продуктивност и разноликост, релевантан у ширем културалном дискурсу на овим просторима.
Антрополошка и социолошка димензија њених дела аргументовано дотиче питања о односима између индивидуитета и колективитета, етички разобличавајући питања о неједнакости, вечној (не)припадности, глобалне политичке и империјалистичке императиве великих централизованих дискурса моћи, преиспитујући друштвени контекст, опсервиран локално и шире. Зачетак уметничких експеримената у сликарству Тање Балаћ, рађа се заједно са идејом о заобилажењу доминантног постмодернизма на овим просторима, као период дуготрајног процеса посвећеног и активног истраживања изразних потенцијала, а концепт за проширење сликарског медиума произлези из потребе за померање граница формалног, материјализованог, и мисловног. Импулс за излазак (изван) из простора слике, осећа се и преко унутрашње-медиумских дијалога, често као интермедијални чин интервенција, између текста и слике или како гест иконичне суперимпозиције, али и као чин само-преиспитивања, сопствених утемељених идеја и заокружених иконографских симболи.“
Дело
Тања Балаћ је 1991. дипломирала на Факултету за ликовне уметности у Скопљу, на одсеку сликарства. Трасирајући свој уметнички и професионални пут, 2008. магистрирала је на истом факултету. Чланица је Друштва ликовних уметника Македоније (ДЛУМ) од 1996. године, а периоду од 2006 до 2013 године била је и председница асоцијације.
Боравила је на студијском усавршавању у Паризу 2003. године. Професионално и уметничко искуство обогаћивала је радним и студијским посетама у иностранству, учешћима на међународним фестивалима и изложбама, за које је добила више награда и признања.Поредј сликарства, у последњој декади истражује и на пољу нових медиума, укључујући инсталације, експериментални филм и видео уметност.
Остварила је више самосталних изложби: „Просторне дистанције“ 2020. у Галерији македонске амбасаде у Бечу, „Невидљива изложеност“ у Галерији „Прогрес“ у Бограду 2019., „1800К“ са Омером Калешијем у Галерии македонске амбасаде у Паризу 2017., „Црвена земља“, „Рађање нација“ – проекције експерименталних филмва и изложба фотографија у ОКК Галерија – Берлин, Немачка, исте 2013. „Просторне дистанце“ у Галерији „Љубљански град“, као и много других самосталних представљања дела у Истанбулу, Софији, Малмеу, Марибору, Москви, Паризу…
Делом својих радова учествовала је на бројним групним изложбама у Македонији и у иностранству: Француска, САД, Пољска, Бугарска, Србија, Русија, Шведска… Њени експериментални филмови побуђују велико интересовање код међународе јавности. Добила је четврту награду експерименталног филма на Бијеналу у Фиренци за филм „Меморабилија“ 2019, Исте године и прву награду Филмског фестивала у Вест Вирџинија, САД; 2020 награда Anarchy Film Festival у Манчестеру, Велика Британија за филм „Заглављени Заједно“…
М.С.
