На Међународном дану матерњег језика у Београду, у организацији Удружења „Македониум“ јуче су први пут у Србији промовисане књиге „Увод у проучавање македонске књижевнсти“ и „Антологија македонске књижевнот у 19 и 20 веку“.

Промовисана дела у Педагошком музеју у Београду, плод су истраживања професора Филозофског факултета у Новом Саду, Жељка Милановића и Иване Живанчевић Секеруш.

– Књига „Увод у проучавање македонске књижевнсти“ је лична карта националне књижевности и националне македонске културе и први сусрет студената књижевности у Србији и свих странаца са македонском књижевно, изјавио је директор Педагошког музеја и бивши српски министар просвете и спорта Слободан Вуксановић.

Ово су, како је рекао, капитална дела која свака држава и свака нација љубоморно чува и негуе и која су неизбежна у проучавању историје културе и књижевности једног народа.

Књиге су намењене студентима српске књижевности, наводи агенција МИА, да на једном месту имају текстове свих македонских аутора од 19 и 20 века и да лакше прате наставу из македонске књижевности.

-Књигама желимо да прекинемо и дведеценијски дисконтинуитет у присуству македонске књижевности у Србији и академског истраживања македонских аутора, које две блиске њижевности заслужују, рекао је један од аутора књиге, Жељко Милановић, професор Филозовског факултета у Новом Саду.

Он је саопштио да су македонска књижевност и македонски језик присутни у Србији и за њих постоји интерес. На Филозофском факултету у Новом Саду македонска књижевност је двосеместрални изборни предмет који слуша од 20 до 40 студената.

-Верујем да у Србији и код нас на факултету, постоји потреба за присуство и рад македонск лектора и са интензивирањем напора двеју земаља, тако нешто може да се догоди у блиској будућности јер јер је присуство македонског лектора важно и због језика и због  динамичније културне сарадње између српске и македонске публике, оценио је Милановић.

Књиге „Увод у проучавање македонске књижевности“ и „Антологија македонске књижевности у 19 и 20 веку“ на српском језику издао је Филозофски факултет у Новом Саду.