У Десићу код Шапца, откривено праисторијско кружно светилиште.

У Поцерској шуми, сваког лета чују се звуци ашова, будака, мотика и археолошког алата. На бедему који се најбоље може видети из ваздуха, и до којег се може доћи само пешке, ове године, откривени су делови палисадног рова са јамама од масивних дрвених стубова.

“Та дрвена палисада, ти бедеми, који се граде од земље и насипају око палисаде, то је оно што је овде посебно занимљиво и посебно интересантно, наравно, ту су и покретни археолошки налази на основу којих ми све ово датујемо, а датујемо негде у време краја каменог доба и почетка металног доба”, каже археолог Момир Церовић за РТС.

На локалитету Шанчина до сада је отворено 12 сонди, чија је површина око 220 метара квадратних.

“Бедем је на овом делу висине 2,5 метра, међутим, он је био знатно и виши, али 6.000 година и ерозија су учинили своје да ту дође до слегања и да сада буде знатно нижи”, истиче Дарко Бошковић, апсолвент археологије.

Локалитет Шанчина

Село Десић и археолошки локалитет Шанчина припада праисторијској култури из доба енеолита, (бакарног доба) које је трајало од 4300-4000. године пре нове ере, на подручју Цера.

Облик праисторијског бедема у Поцерини који је изграђен каменим и коштаним алатом најсличнији је, кажу археолози, рондели у Енглеској, али је од Стоунхенџа старији више од 1.500 година.

“Овај локалитет је јединствен по тој архитектури, дакле 25 метара пречник је овог централног кружног објекта, који је по самом рубу имао тај земљани насип, земљани бедем, насут око дрвене палисаде, а око свега тога иде један шанац, шест метара дубок, а око шанца, други земљани прстен”, додаје археолог Момир Церовић.
Шанчина у Десићу, највероватније, није служило за свакодневни живот, већ пре могло имати неки култни карактер, а не искључује се ни варијанта соларне опсерваторије, како су објашњене сличне ронделе по Европи.

Локалитет Шанчина, праисторијско утврђење на подручју села Десић, први пут је сондиран 1967. године, када је археолог Народног музеја Шабац, Миливоје Васиљевић, започео истраживања. Са темељним ископавањима наставило се 2017. године, под руководством Момира Церовића, археолога и музејског саветника шабачког Музеја.

Овог лета на археолошком локалитету ангажовано је више радника него претходних година и све је прилагођено животу у природи, од умивања до кувања кафе.

(РТС/НГ)