У оквиру Михољских свечаности, у Дому културе “Грачаница”, синоћ су промовисане две књиге, “Призренска богословија: живот, мисија, допринос” и Сабрана дела Ивана Степановича Јастребова “Стара Србија и Албанија”.

Зборник о Призренској богословији објављен је прошле године, поводом 150 година од оснивања Богословије “Свети Кирило и Методије” у Призрену и десет година од обнове рада ове школе, али је због пандемије корона вируса, у организацији Епархије рашко-призренске СПЦ, и Дома културе “Грачаница”, промовисан тек синоћ.

Ова књига, како подсећа у извештају са промоције Радио КИМ, чији су издавачи Епархија рашко-призренска, Призренска богословија и Косовскометохијски одбор Матице српске, садржи 46 научних радова.

Александра Новаков, уредница зборника, говорила је о животу и раду Призренске богословије, али и свим недаћама које су је задесиле од оснивања до данас.

“Она се дизала из пепела и није посустајала”, нагласила је Новаков.

Истакла је да је Богословија била је “симбол опстанка и отпора, све до мартовског погрома 2004. године”. О обнови и раду након 2011. године је рекла:

“О овом десетогодишњем периоду сведочим и сама и жао ми је што нисам песник, па да се стиховима изразим, јер су само поетски искази достојни ове благодати и обнове у пустом и празном православном Призрену. Речју нада, вера и понос, испољила бих сопствене емоције. Поново је Богословија, као и некада у Османском царству, постала уточиште, утеха и штит”, казала је Новаков.

Јеромонах Исидор (Јагодић), проректор Призренске богословије је казао да ова школа успешно ради већ 12 година након обнове.

“Ове године има око 30 ученика, они су из разних крајева Србије и неколицина њих је са Косова и Метохије. Ми се трудимо да у Призрену чувамо и баштинимо дух града Призрена, старог Призрена и трудимо се да градимо мостове, да разумемо и да се уклопимо у нове околности у којима српски народ у Призрену данас живи. Што се тиче зборника, за нас је ово изузетно важан догађај и ово је прва презентација зборника посвећеног јубилеју – 150 година од оснивања Богословије. Ово је продужено обележавање изузетно важног јубилеја за нас, тако да је ово једно посебно вече”, рекао је професор Исидор.

Након промоције Зборника радова о Призренској богословији, промовисана су сабрана дела Ивана Степановића Јастребова “Стара Србија и Албанија”. О књизи, али и о животу и раду руског конзула у Призрену, у старој Србији, су говорили њени уредници и приређивачи Борислав Челиковић и професорка Валентина Питулић.

“Захваљујући њему (Ивану Степановичу Јастебову), велико благо Косоваца је сакупљено и књига је објављена 1886. године у Петрограду. Могу слободно рећи да је Иван Степанович Јастребов био Вук Караџић на Косову и Метохији. Да није било њега, а с обзиром на то да Вук С. Караџић никада није долазио у Стару Србију, велико национално благо, усмено национално благо, остало би потпуно ван домашаја наше и светске јавности. Иван Степанович Јастебов је одлично познавао Призренце, волео их је, а и они њега. Захваљујући његовом великом поштовању од стране Турака, он је успевао оно што нису многи пре њега”, рекла је професорка Питулић.

На почетку програма присутнима се обратио домаћин, директор Дома културе “Грачаница” Живојин Ракочевић.

“Неспорно је колико је значајна улога Призренске богословије у нашем животу и животу нашег народа. Иван Степанович Јастребов је урадио оно што су урадиле институције, или што би урадиле институције у неким срећним временима, а ми смо имали ту срећу на Косову и Метохији да нас таква личност представи и представља до дана данашњег”, казао је он.

Програм у Дому културе улепшали су ученици Призренске богословије извођењем традиционалних косовских песама. Промоцији књига присуствовао је и епископ рашко-призренски СПЦ Теодосије.