Владари из династије Немањића, чији је родоначелник велики жупан Стефан Немања, за два века столовања Србијом, оставили су више од 200 задужбина. Историчари уметности, архитекте и сликари истичу да, све што је сачувано у Студеници, потврђује да је српска средина још од времена Стефана Немање била отворена према најзначајнијим уметничким токовима тадашње Европе.
У манастирском комплексу подно Радочеле Богородичина црква зидана је у српско-византијском стилу и украшена изузетно вредним фрескама. За тај споменик српске прошлости, који је 1986. уписан у Унесков регистар светске баштине, с правом се каже да је наш прозор у свет.
„Живопис Краљеве цркве је веома вредан. Сама чињеница да је скоро 200 година пре Микеланђелове Сикстинске капеле осликана већ говори о томе колико је био драгоцен тај живопис у то време“, каже теолог др Тихон Ракићевић за РТС.
Ванвременску лепоту сликарства у Немањићким задужбинама одликују сцене Великих празника посвећених Христу и Богородици.
„Причамо им опште о Светом Сави и Светом Симеону. Отим стубовима и темељима наше духовности, наше народне црквености и државности, културе, писмености“, наводи монах Силуан, сабрат Манастира Студенице.
У Руговској клисури древна метохијска лавра Пећка патријаршија задивљује архитектонским склопом храмова у којима је и осликан цео календар у години.
Ктиторски натпис Високих Дечана – монументалне задужбине из времена процвата средњовековне српске државе потврђује чије је наслеђе. О својеврсном православном трајању сведочи и Милутинова Грачаница, архитектонска лепотица која је претрајала седамсто лета.
„Сви ониимају таква остварења истовремена да би могли и сада да кажемо да су ово највећи драгуљи тога доба – средњег века и зато су проглашени за светску културну баштину“, истиче његово преосвештенство Теодосије, владика рашко-призренски.
У регистру светске културне баштине Унеска уписано је осам краљевских задужбина које су незаменљиво сведочанство многовековног опстајања народа коме су их Немањићки владари завештали.
