Рат у Украјини који је од краја фебруара горућа тема светских медија, и последице које је исти изазвао као монетарну, економску, енергетску, безбедоносну…, кризу, на тржишту сунцокретовог уља створио је велику неизвесност, посебно ако се зна у којој мери је Украјина важна земља за производњу и пласман овог преко потребног продукта.
Ипак, цене уља из сунцокрета новог рода не би требало да буду превелико изненађење за потрошаче као што је био случај прошле године. У Србији се очекује добар род од најмање 735.000 тона, што је еквивалент производње до 350.000 тона уља, док годишње трошимо од 80 до 100.000 тона – пише „Политика“.
Залихе прошлогодишњег рафинисаног уља уСрбији и даље су високе, по тврдњи извозника, а Влада Србије је пре неколико дана донела измењену одлуку о извозу уља којом се пласман на друга тржишта омогућава само произвођачима.
– Извоз уља, по измењеној одлуци, дозвољен је регистрованим произвођачима имајући у виду да жетва сунцокрета почиње средином августа, па је неопходно да се растерете складишни капацитети – саопштено је из владе Србије.
Добре вести о овој теми долазе и из Европске Уније. Према већ објављеном извештају Удружења пољопривредника ЕУ и групације „Копа Когека”, предвиђен је принос од 32,1 милион тона у ЕУ што је за 8,5 одсто више него прошле године и изнад петогодишњег просека од 29,8 милиона тона за 7,7 процената.
Како је пренео портал „Агроклуб”, ово је резултат већих засејаних површина за један милион хектара у односу на прошлу годину. Принос сунцокрета остаје стабилан, док ће соје бити више за 9,8 одсто. Раније је такође најављено да ће европска индустрија ове године прерадити око 20 процената више уља од сунцокрета, како би стабилизовала тржиште, спречила веће несташице и смањила зависност од зејтина из Украјине која је највећи светски произвођач.
Ипак, стручњаци напомињу да је за предвиђање о крајњим ценама још рано јер ће оне и даље у великој мери зависити од могућности добављања сунцокретовог уља и зрна из Украјине као и логистичких услова за допремање залиха у Европу али то ће бити јасније тек после жетве, најраније крајем септембра.
Када је реч о другим ратарским културама, резултати на европском тржишту нису најбољи. Приноси житарица у Европској унији ће у 2022. бити смањени, наводи се у овом извештају. Временске прилике нису ишле наруку европским пољопривредницима као ни ратарима у Србији где такође неће бити рекордне сезоне, када је реч о житу.
Овогодишњу жетву пратиле су велике суше, а процена је да ће укупна производња житарица у државама чланицама бити мања за 4,4 одсто него 2021. године. У односу на петогодишњи просек забележен је пад од 3,8 процената. Како преноси портал „Агроклуб”, површине под хлебном пшеницом су остале скоро исте. Било је засејано 21,7 милиона хектара. Прошле године је принос био 129,2 милиона тона, а ове се очекује тек 123,4 милиона тона. Највећи пад приноса се предвиђа за дурум пшеницу од 14,6 одсто у односу на 2021.
Приноси пшенице смањени су за око пет одсто због врелих таласа, а највише су погођена подручја Шпаније, Француске, јужни делови Немачке, север Италије, али и остале земље. У условима високих температура и изостанка падавина влага у земљи је била недовољна за формирање високих приноса.
