УМЕСТО УВОДНИКА
Људи траже слободу, а слобода људе.
Слобода постоји у оној мери у којој човек има слободу егзистенције. Ако је она у туђим рукама, нисмо слободни људи.
Чија је друштвена својина?
Тако непрекидно анализирамо дешавања на политичком и еконскомском пољу деценијама уназад, како код нас, тако и у окружењу. А одговори се намећу сами.
И ово што нам се сада догађа је уобичајена слика. Вируси су нас заокупљали, штитови настајали и нестајали. Оно што је очигледно је замагљено, а крупни кадрови су засенчени. За то време неки су се дебело овајдили. На Нову „нормалност” смо се навикли. У току је Нова свакодневица утегнуте удобности.
Без обзира на све, „срећу“ морамо уграбити. Постати слободни и уважени. И управо такви кренути у нову годину која је пред нама. Па и нека су иза завесе нови комади и нове драме неких „инфлација“, „криза“ и „рецесија“… Дужни смо да из наше, СПОНИНЕ визуре, сведемо епилоге и рачуне и понудимо нови садржај у новом броју.
Заступамо културу. И заокупљени смо њоме. А она је узвишено место са којег су говорили узвишени умови. Култура је оно из чега се рађа и добро и зло. Криза културе је увек и криза друштва.
Зато се пркосно и из свих углова Спона близу две деценије бави културом и промовише је, упркос сеништима на којима из ђубрета буја коров.
Англосаксонско начело сурово звучи, али је истинито: „Пропаганда тражи наметљиву примитивну лаж са поштеним лицем.“ Ми се, пак, одупиремо истином која није брза попут лажи, али је стамена. И она ће нас вазда штитити, док постојећи светски ситем Капитала маркетиншки креиран, свесно осмишљен као симулакрум идеологије високог стила, у свом животном веку убрзаним темпом пролази кроз класичне стадијуме на путу ка неизбежној прошлости. Показао нам је право лице своје вулгарне самопародије.
Наша палета боја је другачија.
Нудимо вам нови број, много прича и разговора. Осликавамо живот Скопља и умрежених културних веза.
Милутин Станчић
Из Уводника листа Слово, децембар 2022, број 57
