Успеније пресвете Богородице, један је од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, празник је мајки и деце.

Мајка Божија надживела је сина, наставила његову мисију и била сведок многих славних догађања. До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.

Као што јој је некад архангел Гаврило саопштио да ће родити сина божијег, тако је сада обавестио да ће се, на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и “предала свој дух у руке Спаситеља”.

Према једним изворима, Бородица је живела 60, према другим 72 године. Празновање Успења Богородице установљено је 528. године, у знак сећања на победу над Персијанцима. У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник.

Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом.

Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.

И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврило и бловести јој да ће кроз три дана да се упокоји, нашта се она веома обрадовала. Пожелела је да пре свог упокојења види још једном све апостоле и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се сви апостоли да последњи пут заблагодаре овој Мајци над мајкама, Пресветој Богородици. Опростивши се од њих, она предаде свој дух Богу. Ковчег са њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански Врт, у гробницу родитеља њених, Светих Јоакима и Ане.

Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио благоухани мирис. Један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се повратише.

Тропар (глас 1):

В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.