Верници Српске православне цркве обележавају зимске или Велике задушнице, дан посвећен молитвама за умрле сроднике и пријатеље.
Зимске задушнице су највеће од свих задушних дана у години и увек падају две суботе пре почетка Васкршњег поста.
Молитвама у храмовима и на гробљима, Православна црква данашњу суботу посвећује спомену на умрле. Обичај је и да се пале свеће и тамјан, деле прилози и чине добра дела за душе умрлих.
Према веровању, запаљена свећа осветљава пут покојницима до следећих задушница.
Назване по празницима којима претходе, у години постоје четири задушне суботе: данашње се зову Зимске или задушнице у месопусну суботу, јер претходе почетку Великог или Часног поста.
Постоје још Михољске, Митровске и Духовске или Тројичине задушнице.
Тропар, глас 8.
Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој Господе душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега.
Кондак, глас 8.
Са Светима упокој Христе душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни.
