(Новица Коцић)

Супротно наративу у који из петних жила безуспешно покушавају да убеде остатак света, колективни запад није ни племенит, ни доследан, ни правдољубив, као што ни Русија ни Кина нису зле силе

Последњих неколико деценија, од распада СССР-а, говори на ГСУН су најчешће формалност, у ретким случајевима имају опипљиве ефекте, пре свега због узурпације ове најзначајније мултилатералне организације и њених тела од стране најутицајнијих западних земаља са САД на челу. Уобичајена пракса је свих ових година била да се притисцима и уценама афричких, азијских, средње и јужно америчких, па и многих европских чланица УН, ова организација инструментализује и стави у службу интереса САД и њених сателита.

Међутим, ове године је другачије. Та „светска подршка и осуда Русије” о којој говори колективни запад, заправо је подршка неких 12 одсто светске популације, који се свим средствима грчевито боре да задрже свој повлашћени неоколонијални положај и висок стандард живота на рачун јефтиних ресурса и јефтине радне снаге готово 90 одсто остатка света. То је заправо доктрина која стоји иза до сада доминантних валута у светској економији, долара и евра, који се неконтролисано штампају, без реалног покрића: када је 70-их Никсонова администрација и потпуно одустала од златног стандарда, једини начин да се одржи вредност америчког долара је било континуирано проналажење нових јефтиних ресурса и то је један од главних мотива иза низа империјалистичких ратова који су САД водиле последњих деценија, под лажним изговорима о заштити људских права или борби против терористичких организација које су претходно саме формирале у циљаним земљама. Није изненађење да су то углавном биле земље богате нафтом или другим ресурсима и да је први корак америчких окупационих снага увек био заузимање нафтних поља. То је наравно рађено у комбинацији са другим геополитичким интересима САД.

ОД 1990. ГОДИНЕ ДО ДАНАС, САД СУ ИМАЛЕ 100 ВОЈНИХ ИНТЕРВЕНЦИЈА ШИРОМ СВЕТА, У 95 ОДСТО СЛУЧАЈЕВА БРУТАЛНО КРШЕЋИ МЕЂУНАРОДНО ПРАВО И БЕЗ ОДОБРЕЊА УНСБ!

Када се ово има у виду, врхунац лицемерја је што се данас и Џо Бајден и Антони Блинкен, али и британски, француски, немачки лидери позивају на то исто право и оптужују Русију за неоколонијални приступ и кршење међународног права, правећи се да су заборавили да је то управо њихова вишедеценијска политика, укључујући и срамну и незакониту агресију НАТО на нашу земљу 1999. године, која је сада стигла на наплату.

У овоме треба тражити и разлоге за ову незабележену агресивност према Србији, у покушају да нас натерају да добровољно признамо да су они били од самог старта у праву, уз слављенички ватромет се одрекнемо дела наше територије који су незаконито окупирали и на коме су инсталирали криминалне парадржавне струке, и можда поставимо питање зашто нас нису бруталније и дуже бомбардовали?! Да им се то што су нама бахато и силеџијски урадили 1999. сада враћа као бумеранг и да им представља велики проблем види се у кампањи коју тренутно воде медији у служби вековно малигне британске спољне политике. Би-Би-Си већ данима као један од догађаја који су обележили ову недељу у историји, што је рубрика у оквиру њихових ударних вести, емитује прилог о „бруталном нападу српске војске на недужне цивиле” у пар села на КиМ са албанским становништвом, приказујући у крупном плану срцепарајућу сцену брадатог млађег мушкарца који седи на брежуљку и веома се неуспешно труди да изгледа као да плаче. Точкићи британске малигне пропагандне машинерије су покренути да свет подсете на „ужасне српске злочине” и, јасно је, „оправданост” незаконите агресије на нашу земљу.

Но, да се вратим на говор Александра Вучића у ГСУН. Ове године је на ГСУН све било другачије него претходне 33 године. Да будемо објективни, у поменутих 88 одсто светске популације коју колективни запад, са САД на челу, није успео да застраши, уцени или потплати да се придруже овој групи на заласку и њеним санкцијама против Руске Федерације, веома је мали број оних који подржавају трагедију коју доживљавају народи у Украјини. Али све ове земље сите су насилничке хегемоније, претњи, санкција, арбитрарних војних интервенција САД и НАТО у свету, међународног поретка који није заснован на праву већ на одокативним правилима које доносе САД у складу са својим националним интересима и интересима своје војне индустрије. Свету је доста и Светске банке, и ММФ-а, који се користе за контролу и јефтино црпљење ресурса 88 одсто становништва у свету. И зато тихо подржавају – не украјинску трагедију – већ одлучност и жртву руског народа да се стварањем мултиполарног светског поретка свет заправо врати у уређено стање у коме се међународно право, територијални интегритет и суверенитет држава безусловно поштују, ма колико да је нека земља мала а они који би да ставе шапу на њене ресурсе велики.

Зато је овај говор историјски. Јер је као дуго жељене капи кише пао на жедну земљу светског поретка измрцвареног силеџијским понашањем и доминацијом мале групе коју чине САД и некадашње колонијалне силе чије време убрзано пролази. Као што време пролази и за лицемерје, двоструке стандарде, спонзорисане државне ударе и друга незаконита мешања у унутрашња питања других земаља. Супротно наративу у који из петних жила безуспешно покушавају да убеде остатак света, колективни запад није ни племенит, ни доследан, ни правдољубив, као што ни Русија и Кина нису зле силе које угрожавају светски поредак. Управо је обрнуто.

Доследност у примени међународног права је једини излаз из ове ситуације. И то је оно што жели 88 одсто светске популације. Али то такође значи да међународно право мора да се примени и на све незаконите и насилне акције које су САД и њене савезнице предузеле претходних година. Потребан је коренити повратак основама међународног права, потребан је „great reset”, али не онај о коме говори директор Светског економског форума, чији је циљ да се капитал консолидује, а да 99 одсто светског становништва осиромаши довољно да би могли лакше да се контролишу. И ту се налази још један скривени мотив. Излизана Г7, са својих колективних 12,5 одсто светског БДП-а, одавно не представља водеће економске силе у свету. Земље БРИКС-а, на пример, имају преко 40 одсто светског БДП-а.

Уколико до овог великог повратка на здраве основе засноване на доследном поштовању међународног права не дође, и уколико тих оцвалих 12 одсто света употреби своје пропагандне и силеџијске методе да у већ узурпираним управљачким структурама УН опет прекрши закон и право и покуша да, као што најављује, избаци Руску Федерацију из УНСБ, у шта лично не верујем да ће успети, ова некада крунска светска организација ће се распасти и постаће и званично још једна испостава НАТО али под другим именом. Тада ће њену улогу преузети неке друге мултилатералне организације, БРИКС, ШОС, или можда неки други или нови глобални савез, али то ће само продубити поделе у свету и довести нашу цивилизацију на корак ближе до самоуништења.

Небојша Човић (Политика)

Некадашњи потпредседник Владе Србије