Одлуком Апелационог суда у Скопљу одбијен је захтев аутономне Православне охридске архиепископије (ПОА)  која је у канонском и литургијском јединству са Српском православном црквом (СПЦ) за регистрацију деловања наложеног властима Републике Северне Македоније (РСМ) пресудом Европског суда за људска права (ЕСЉП) у Стразбуру.

Чак после три и по године „темељног размишљања и проучувања”, Основни грађански суд у Скопљу, јануара 2021. одбио је захтев ПОА, за испуњење пресуде ЕСЉП у Стразбуру за регистрацију ове верске заједнице, наводи се у данашњем саопштењу Синода ПОА.

– О томе колико има верских слобода у РСМ зна цели свет, осим новинара у овој држави, који нотирају да Република Бугарска не региструје удружења у тој држави који су добили случајеве у ЕСЉП, а не смета им то што у њиховој држави једна верска заједница пуних 16 није регистрована -, наводи се у саопштењу Синода ПОА.

Закључује се констатацијом да је „ипак, свако зло за своје добро, вели народ, јер подсмех и подигравања падају на председника државе Стеву Пендаровског и премијера Зорана Заева, који упућују писма Всељенској Патријаршији за признавање МПЦ, а у држави у којој су они челници, управо се по њиховом залагању не прихватају пресуде ЕСЉП, које се тичу верских слобода“.

Европски суд за људска права у Стразбуру, 16. новембра 2017.  пресудио је у корист Православне охридске архиепископије по њеној тужби против државе Македоније, због одбијања власти у Скопљу да је региструју као посебну верску заједницу.

У пресуди је констатовано да је “Бивша Југословенска Република Македонија прекршила члан 11 (слобода окупљања и здруживања) у вези са чланом девет (слобода мисли, савести и религије), Европске конвенције за људска права, која је произашла од одбијања надлежних да региструју Православну охридску архиепископију као посебну верску заједницу”.

Како је наведено, држава Македонија, као страна која је изгубила спор, дужна да тужиоцу, односно Православној охридској архиепископији исплати одштету од 9.500 евра.

Сва досадашња образложења судских власти у Скопљу о одбијању регистрације деловања кононске ПОА, била су заснована на оценама државне комисије за односе са верским заједницама и религиозним групама у земљи – да се може регистровати само једна верска заједница за сваку конфесију. Наведено је да се и име не разликује од (неканонске и непризнате)  Македонске православне цркве – Охридске архиепископије.

Одужени црквени раскол у овој земљи траје од 1967. када је једностраном одлуком МПЦ прогласила аутокефалију коју до сада није признала ни једна помесна канонска православна црква у свету.

 Став о заштити верских слобода

У игнорисаној пресуди Европског суда за људска права у Стразбуру, властима у Скопљу је указано да „јавно мислење државе не треба да буде заштићено на штету мањинских ставова, тако што ни огромна важност аутокефалности МПЦ за њене вернике и следбенике не може да оправда предузимање мера које би спречиле апликанта свеобухватно и безусловно да отпочне са било каквом религиозном активношћу“.

М.С.