Биста Александра Првог, рад академског вајара Радета Станковића (Фото: лична архива)

Појава и ширење пандемије вируса корона, предизборна кампања и усложњавање политичке и војне ситуације у свету сигурно су се одразили и на иницијативу за постављање споменика краљу Александру Првом Карађорђевићу у Београду. Иницијатива за подизање споменика је утихнула, а тиме је и пројекат пролонгиран.

Александар Први, изданак две српске династије – Карађорђевића и Петровића, био је врло значајна личност модерне српске историје: реорганизовао је српску војску, био успешан војсковођа (у Првом балканском рату – битке у Куманову и Битољу, у Другом балканском рату – Брегалница, а у Великом рату – пробој Солунског фронта), ослободилац, ујединитељ и стваралац државе Срба, Хрвата и Словенаца (СХС), творац аграрне реформе после Великог рата и иницијатор укидања остатака феудализма у новоослобођеним крајевима. Као државник био је иницијатор стварања савеза Мале антанте (СХС, Румунија и Чехословачка) и Балканског пакта (Југославија, Румунија, Турска и Грчка). После Октобарске револуције у Русији, омогућио је и братски се заложио за долазак десетина хиљада емиграната – „белих Руса”. Међу емигрантима који су углавном дошли у српске земље био је велики број интелектуалаца: инжењера, уметника, архитеката, професора, лекара, официра и научника, који су изузетно утицали на даљи културни, привредни и научни напредак. Интересантно је споменути да је краљ Александар Први био први Србин који је летео авионом – још 1910. године у Француској.

У спољној политици ослањао се на Француску и супротстављао се нарастању фашизма у Италији и Немачкој. Имао је врло опасне непријатеље: комунисте оличене у Коминтерни, европске фашисте и националсоцијалисте, као и екстремне националисте суседних народа. На краља Александра Првог организовано је више атентата. Од стране хрватских усташа, македонских националиста потпомогнутих немачким и италијанским службама, мучки је убијен у Марсељу 9. октобра 1934. године. По мишљењима неких историчара, био је прва жртва надолазећег фашизма.

Својим делом, стварањем државе у којој је српски народ први пут био под једним кровом, као и другим заслугама, краљ Александар Први оставио је неизбрисив траг у националној историји. Пијетет према личности краља Александра Првог је снажан. О томе да је сећање на блаженопочившег краља и поштовање према њему и даље живо, сведочи и једна београдска, грађанска, „реакционарна” породица, која је генерацијама скривала и чувала бисту краља Александра Првог.

Аутор бисте, академски вајар Радета Станковић изузетно је верно приказао лик краља. Верном приказу попрсја доприноси и чињеница да је лично познавао Александра Првог јер је ауторов отац био кардиолог проф. др Раденко Станковић, намесник принца Петра Другог Карађорђевића, пријатељ и лични лекар краља Александра Првог.

Фашисти, усташе и окупатори у Другом светском рату, као и комунисти после рата, уништавали су све споменике и помен на краља Александра Првог. У неким градовима и селима у Србији у последњој деценији поново су постављени споменици захвалности краљу Александру Првом. У Марсељу и у Паризу споменици краљу постоје од давнина. Београђани од градског менаџмента и врха државе с правом очекују да испуне своје обећање и да се подигне споменик краљу Александру Првом Карађорђевићу.

Мр Константин Велимировић, (Политика)

дипл. инж ваздухопловства, Београд