Задужбина је српска реч, која се првобитно изговарала „задушје“ што је значило за помен душе оне особе, која поклања имање, зграду или новац свом народу на коришћење.

Капетан Мишино здање у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Овим речима Сања Ђаковић, туристички водич, уводи посетиоце у причу о задужбинама и задужбинарима у престоници, на почетку обиласка задужбина у центру града.

Ђаковићева подсећа да је континуитет задужбинарства у српском народу прекинут само два пута у историји, наводи Политика. То је било за време владавине Османског царства на овим просторима, и после Другог светског рата.

Са пуно разлога, каже Сања Ђаковић, може се рећи да је задужбинарство можда и једна од највећих врлина нашег народа.