Одмах да кажем да не мислим на средњи век, на ТМОРО, на Илинденски устанак, већ бих се осврнуо на неславне дане Независне Државе Македоније (НДМ), по узору на монструозну Независну Државу Хрватску (НДХ), која је срећом само формално проглашена.
Напета атмосфера коју намећу преговори у Софији, који траже решење за спор који имају Бугарска и Македонија, а изазвана је бугарским инсистирањем на заједничкој историји две земље, можда се може релативизовати јединим примером заиста заједнички интервал из историје између Бугара и Македонаца.
8. септембра, само један дан након капитулације бугарских снага, на територији на којој је раније извршена окупација, односно у данашњој Македонији, без градова Тетова, Гостивара, Дебра и Струге, који су тада били још под окупацијом Албаније, али и са Врањем и Пиротом у државним границама, проглашено је – НДМ. Ова чисто нацистичка творевина је резултат директних преговора Ванча Михајлова, председника ВМРО, који у то време живи у Загребу и саветник је „шефа“ Анте Павелића и лично Адолфа Хитлера. Идеја је била да се на назначеној територији успостави нова пронацистичка власт, након што је претходна ухваћена на лицу места, само неколико дана након уласка совјетских трупа у Румунију.
Тако је настала карикатура која није била ни независна ни македонска, а још мање је личила на државу. Али зато је за председника НДМ-а проглашен Спиро Китинчев из Скопља и формирана су разна тела у која су постављени квалификовани кадрови као што су Васил Хаџи Кимов, Стефан Стефанов, Шпиро Китанчев, Димитар Ђузелов и Димитар Чкатров.
Нема се ту шта много додати, а историја није успела ни да се сети датума који је означио крај ове државе. Сви доступни извори говоре да је НДМ формално престао да постоји негде средином новембра, па су пре тачно 76 година Ванчо и Адолф, нажалост, претпостављам, закључили да нацизам у Македонији није заживео. Али зато је ово изванредно доба године да се присетимо ове историјске грешке, која повезује Македонце и Бугаре и која би могла да буде заједничка тачка у већ поменутим преговорима. Како? Врло једноставна.
Не знам зашто, и не бих да улазим у спекулације, али чињеница је да је референдум о независности организован 1991. године био заказан баш за 8. септембар, на датум који славимо као рођендан наше независности. Са македонске стране, за преговарачки сто се може изнети чињеница да је најпознатији и најтрофејнији фудбалски тим Вардар за клупске боје изабрао црвену и црну, идентичну званичној застави НДМ.
А шта би Бугари понудили? Па имају Ванчу Михаилова, заједно са председником Китинчевим, као и десетине других истакнутих функционера НДМ, који су се осећали Бугарима и рођени на територији Македоније.
Разумем да је нацистичка прошлост непријатан терет који треба избегавати пуном паром. Али, Независна Држава Македонија приближава братске народе као ниједан други историјски сегмент, иако је то само формално проглашење неке врсте државе, која није добила никакву подршку већине Македонаца.
Срђан Ивановић
Преузето са портала „Слободен печат“
Објављено пре две године
