На 18. годишњицу дана када су на Косову и Метохији горели векови, прокрвариле су поново све наше отворене ране на које се исто толико година, а може се рећи још од 1991, досипа со звана “двоструки стандарди”.

Обузет осуђивањем Русије и држањем моралних придика на њен рачун, врли Запад ни јуче се, као ни претходних година, није сетио својих “заслуга” у Мартовском погрому Срба 2004.

Сигурно је само да се већ деценијама стара да крваве злочине, пљачке и сва друга безакоња озакони неким само њему разумљивим аршинима.

Уз уобичајену “помоћ” својих медија, вести о покушају затирања једног народа и целокупне његове баштине, Запад те 2004, као и претходних година, готово да није ни објавио. Да је реч о двоструким стандардима, живи смо сведоци: ти исти медији недељама су оправдано извештавали о уништењу статуа Буде у Авганистану, али о страдању православне српске баштине, највећој културној катастрофи после Другог светског рата, у њиховом простору – није било места.

Како је заборавио пре 18 година, тако се ни пре два дана, баш уочи обележавања годишњице Мартовског погрома, Запад није ни осврнуо на упад РОСУ у Штрпце и села Сиринићке жупе, јер су варваризам и безакоње скривени под изговором сузбијања корупције у “европској Колумбији”. Запад, јасно је, кроји капу спрам своје главе и интереса, па штофа нема ни за прогнане Крајишнике, ни за српске жртве у БиХ, ни за пуних осам година страдања руске деце и цивила у Донбасу, нити за ужасно распламсавање нацизма у Украјини… Али, потрудиће се ових дана да лиши Србију руске нафте коју ће, наравно, задржати за себе… И шта ту није јасно? Стандарди су то. Цивилизацијски и демократски!

Јелена Матијевић (Новости)