Током претходних шест месеци Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (Србатом) интензивно прати и анализира ситуацију у Украјини, која може имати евентуалне последице по нуклеарну и радијациону сигурност и безбедност. Како су наше аутоматске мерне станице део Евродеп мреже (Европске платформе за размену радиолошких података), ми смо у могућности да кроз овај систем пратимо и резултате мерења дозе гама зрачења и нивое радиоактивности у Европи, укључујући и Украјину. Овде је посебно важно, у контексту оружаних дејстава у тој земљи, нагласити надлежност Директората која се односи на мониторинг радиоактивности.
Мере заштите становништва у случају потенцијалног акцидента на некој од нуклеарних електрана на територији Украјине прописивале би се на основу свих доступних информација и прогноза развоја акцидента, количине радиоактивних материја које су ослобођене у животну средину током акцидента, као и на основу метеоролошких параметара и других релевантних података. Директорат има успостављене механизме деловања и мера који би били предузети да се становништво наше земље адекватно заштити. Препоруке мера заштите становништва зависиле би и од вредности дозе гама зрачења у ваздуху и садржаја радиоактивних материја измерених у различитим узорцима из животне средине на територији наше земље, у ваздуху, падавинама, земљишту, храни и води за пиће.
С обзиром на то да је удаљеност украјинских нуклеарних електрана од територије наше земље већа од 2.000 километара, очекиване мере заштите за становништво Србије у ситуацији потенцијалног нуклеарног акцидента обухватају забрану коришћења појединих прехрамбених производа, редовну контролу уз ограничену употребу одређених производа, појачану контролу поједине робе која се увози из Украјине или земаља у непосредној околини Украјине које могу бити погођене акцидентом. Ово су, наравно, само неке од мера које могу да се пропишу када постоји сумња да здравље становништва може бити угрожено.
Унапређењу капацитета у овој области доприноси и програм за подршку ЈРОДОС, који је инсталиран у нашем директорату. Он нам пружа могућност прогнозе кретања радиоактивног облака, процене утицаја нуклеарног акцидента на становништво и животну средину и процене ефикасности планираних мера заштите. Реч је о софтверу који је развијен у Карлсруе институту за технологију, у Немачкој. Користи се за симулацију кретања радиоактивних материја у животној средини и за прорачун доза које би становништво примило у нуклеарном акциденту. Има изузетно значајну улогу и у изградњи система заштите и спасавања, односно јачању спремности за реаговање на последице нуклеарног акцидента.
Ваља истаћи да је Директорат контакт тачка по Конвенцији о раном обавештавању о нуклеарним несрећама, преко система Међународне агенције за атомску енергију. Кроз овај систем комуникације, Директорат је једини у могућности да заједно са Сектором за ванредне ситуације добија и размењује информације о ванредним догађајима са земљама потписницима ове конвенције. Уколико би дошло до акцидента на некој нуклеарној електрани и до ослобађања радиоактивних материја у животну средину, Директорат у складу са својим надлежностима и на основу свих расположивих информација процењује ситуацију и предлаже мере заштите које би се спроводиле на територији наше земље. Директорат редовно обезбеђује спровођење мониторинга радиоактивности у животној средини, а годишње извештаје са резултатима објављује на свом сајту. Мониторинг радиоактивности у нашој земљи обухвата мерења дозе гама зрачења у ваздуху са аутоматских мерних станица које су у надлежности Директората, као и анализе ваздуха, падавина, површинских вода, као и хране за људску употребу и хране за животиње које врше овлашћене лабораторије. Мерења и анализа спроводе се у редовним условима као и у случајевима сумње на акцидент, или уколико је дошло до акцидента.
Врсте узорака, места где се они узимају или врше мерења, временски интервали узорковања и врсте анализа зависе од тога да ли се и када догодио акцидент, којим радиоактивним материјама је контаминирана животна средина. У обзир се узима и природа кретања радиоактивних материја кроз животну средину и други параметри. У случају акцидента, повећава се број и учесталост узорковања и анализа.
Иначе, Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије формиран је 2018. године, у складу с претходно донетим Законом о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности. Установљен је као самостално и функционално независно регулаторно тело које врши регулаторне, стручне и са њима повезане извршне послове у овој области. Поменутим законом, послови регулаторног инспекцијског надзора су у целости поверени Директорату.
Раније важећим Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, донетим 2009, уређено је формирање Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и
Међународно садејство и у борби против пандемије
У протеклих 12 година, Агенција, односно Директорат издали су готово 20.000 лиценци – решења о коришћењу извора зрачења, дозвола за промет и транспорт извора зрачења и других докумената из надлежности, учествовали у изради Закона, припремили или израдили више од 40 подзаконских аката, свакодневно вршили мониторинг радиоактивности у нашој земљи, од 2018. до данас обавили 40 редовних и 50 ванредних инспекцијских надзора, обезбедили преко Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) реализацију 21 националног пројекта укупне вредности од око 9.200.000 евра, уз учешће 99 представника наших институција, 97 регионалних пројеката уз учешће 669 представника наше земље и 14 међурегионалних пројеката у којима је учествовало 109 представника Србије. Вредност регионалних и међурегионалних пројеката и обука наших представника је око два милиона евра. Истовремено, Директорат је учествовао или учествује у пројектима ЕУ у нашој земљи у овој области, укупне вредности 4,3 милиона евра. Вредност обука наших стручњака реализованих уз помоћ ЕУ износи близу 100.000 евра.
Залагањем Директората, Србија је од МААЕ добила помоћ у борби с пандемијом вируса Ковид 19. Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”, Научни институт за ветеринарство Нови Сад, Ветеринарски специјалистички институт Краљево и Ветеринарски специјалистички институт Ниш, добили су донацију у виду опремања јединице за РТ-ПЦР тестирање укупне вредности од готово 307.000 евра.
Девет станица у Србији
Србија тренутно има девет станица за мерење дозе радиоактивног зрачења – у Београду, Винчи, Новом Саду, Кладову, Нишу, Врању, Косовској Митровици, на Палићу и Златибору. Када наредне године буде завршена реализација међународног пројекта Европске комисије за унапређење система за рано упозоравање на нуклеарни или радиолошки акцидент, наша земља ће „атомске стражарнице” имати на 33 локације. То су: Бачка Топола, Бечеј, Београд (две мерне станице), Оџаци, Црни врх, Ћуприја, Димитровград, Кладово, Књажевац, Кикинда, Копаоник, Косовска Митровица, Краљево, Крушевац, Лозница, Неготин, Ниш, Нови Кнежевац, Нови Сад, Суботица, Шабац, Шид, Сјеница, Сомбор, Топола, Ваљево, Велико Градиште, Врање, Вршац, Златибор, Зрењанин, Зајечар.
Преузето са сајта „Политике“
