24. новембар 2016.

Веома висок степен аерозагађења, са алармантним показатељима  у главном граду Македоније траје, здравље грађана је све угроженије док надлежни „делују препорукама“, упозоравају из скопске Општине Центар позивом Влади и властима Града Скопља за сазивање хитне седнице о загађењу.

- Тренутно, између осталог, и због изборне кампање, очигледно ништа се не предузима у односу на ово горуће питање. Овакав однос је недозвољив, јер здравље грађана је важније од свега, а стање са загађењем је све неподношљивије, прецизира се у саопштењу из Општине Центар.

Изузев објављених препорука ресорно Министарство за животну средину неће предузимати никакве друге мере за смањење све опаснијег загађења ваздуха у Скопљу.

Да је здравље грађана најважније од свега, како се у медијима подсећа, у неколико наврата је указао и ресорни министар Башким Амети, али уз објашњење да министарство може само да изда препоруке локалним самоуправама које их пропраћају грађанима.

Једна од кључних препорука надлежног министарства за смањење аерозагађености је налог за затварање индустријских капацитета компаније Југохром код Тетова.

Надлежни државни инспекторат за животну средину у Скопљу је 11. новембра донео одлуку за затварање Југохрома, јер руководство компаније није поставило филтере за прашину ни у продуженом року до 31. октобра.

Чињеницу да је Тетово најзагађенији град у Европи, еколози објашњавају тровањем из димњака Југохрома, (великог произвођача феросилицијума) једног од највећих загађивача ваздуха на северозападу земље. Но, и поред гашења високих пећи комбината аерозагађење не опада.

Пре две године Влада у Скопљу је власницима Југохрома, продужила рок за постављање филтера за прашину до краја октобра 2016. године.

У јеку преизборне кампање за ванредне изборе у земљи заказане за 11. децембар из опозицуионог Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) уаказано је на неопходност спровођења хитних мера уместо препорука за смањење загађености ваздуха.

Међу приоритетима на које се указује је и „хитна гасификација целе Македоније – посебно великих градова“. Осим тога неопходно је и субвенционирање постављања филтера на капацитетима великих загађивача...

Ширење загађености

Мерне станице и данас региструју веома висок степен загађености ваздуха у Скопљу, (код Ректората унивњерзитетског комплеса, на подручју читаве општине Центар, у насељима Лисиче, Гази Баба...), затим на широј периферији главног града Македоније до Миладиноваца, потом у Велесу и Куманову. Загађеност вечерас расте и у Битољу, Кичеву...

Отрови из ваздуха повећавају смртност

Међу првих пет разлога за пораст инвалидитета и смртности становништва Македоније је – загађење ваздуха. Скопска Нова ТВ је објавила податке Института за јавно здравље којима се доказује да на сваких 10 микрограма аеро загађења ПМ 10 и ПМ2,5 честицама, за 10 процената расте смртност код различитих група становништва.

Колико дуже траје загађење, толико је већа смртност код хроничних болесника, људи са ослабљеним икмунитетом и старијих од 65 година, изјавио је за ту телевизију проф. Драган Ђорђев из поменутог Института.

„Смртност од можданих удара, кардиоваскуларних обољења, рака плућа у Македонији је двојно увећана у поређењу са другим земљама. Управо загађење ваздуха учествује са 40 процената у стварању компликација код ових болести. Аеро загађење је тихи убица који ствара услове за повећање броја људи са можданим ударима и кардиоваскуларним обољењима у урбаним насељима“ изјавио је Ђорђев.

Процене Светске банке у Македонији указују да годише у овој земљи умире више од 1300 људи због непосредне или инидиректне „везе“ или изложености загађеном ваздуху.

М.С.