Да Албин Курти није једини албански политичар који користи сваку прилику за промоцију „велике Албаније” и да таквих примера има не само на Косову и Метохији него и у региону, показали су и скорашњи покушаји злоупотребе недавне трагедије у Бањској. Министар спољних послова Северне Македоније Бујар Османи саопштио је да ће та земља преиспитати учешће у „Отвореном Балкану” уколико се докаже да је Србија на било који начин умешана у овај, како је рекао, инцидент. У позадини такве изјаве, по свему судећи, јесте покушај да се стара иницијатива „Алмакос” врати у игру.

Лидер Демократске партије Срба у Северној Македонији Иван Стоилковић, који је први упозорио на ово, истиче за „Политику” да је иницијатива „Алмакос” суштински „велика Албанија”. „Они (Албанци) све време играју на ту карту. Приликом посете Северној Македонији Албин Курти је најавио уједињење свих албанских територија. Када је министар спољних послова Северне Македоније Бујар Османи напао ’Отворени Балкан’ и рекао да ако је Србија умешана у догађаје на северу Косова и Метохије, Скопље неће бити део ’Отвореног Балкана’, онда сам поставио питање шта је друга опција. Ништа до сада нису понудили, осим ’Алмакоса’ као опције, а то је уједињење Македоније, Албаније и тзв. Косова и суштински је ’велика Албанија’”, каже лидер Демократске партије Срба у Северној Македонији.

За иницијативу „Алмакос” јавност је сазнала пре 17 година. Партија демократског просперитета (ПДП) 2006. године, пренео је Танјуг, позивајући се на скопски „Дневник”, предложила је формирање уније под називом „Алмакос”, коју би чиниле Албанија, Македонија и тзв. Косово. Председник посланичког клуба ПДП-а Исмет Рамадани тврдио је тада да идеја о овој унији, чији је назив изведен из првих слова имена Албаније, Македоније и Косова, не представља покушај да се на мала врата прогура прича о „великој Албанији”. Према ономе што је у то време предложила ПДП, „Алмакос” би требало да буде формиран након решења статуса тзв. Косова, а да је уједињење замишљено по узору на Бенелукс. Подсетимо, Приштина је две године након тога прогласила једнострану независност.

„Сада је време за пласирање идеје о балканском Бенелуксу јер у региону имамо новонасталу ситуацију која налаже да се ослободимо досадашњих предрасуда, комплекса и конфликтних ситуација”, рекао је Рамадани. Како је он тада тврдио, ЕУ и САД би требало да се заложе за понављање Маршаловог плана, којим је после Другог светског рата обновљена Западна Европа, али овог пута за Македонију, Албанију и Косово, пошто буде дефинисан статус јужне српске покрајине. Када други делови западног Балкана буду видели економски развој „Алмакоса”, лакше ће се ослободити још увек присутног национализма”, зарицао се тада Рамадани.

У тексту „Алмакос”, аутора Драгана П. Латаса, из 2007. године, објављеном на порталу „Вечер”, пише између осталог да Исмет Рамадани није било ко. Наводи се да је он део „златне генерације” Партије за демократски просперитет с почетка деведесетих година, тј. из времена када је странку водио Невзет Халили из Пороја, кога је генерални секретар странке Митхат Емини наоружао и створио УЧК, тј. такозвану ОВК. „Да, пријатељи, подсетимо се да УЧК није настала на Косову, већ 1992. године у Македонији”, стоји у тексту. „Истовремено са Рамаданијем, са македонске стране, Љубчо Георгиевски је обновио политичку идеју: подела Македоније – или улазак у федерацију са Албанијом! Трећег нема”, пише у тексту.

Говорећи о иницијативи „Алмакос”, Стоилковић истиче да ово није ништа ново, то су све старе приче које се на различити начин интерпретирају у региону. „Македонија ризикује све. Ми у то мешамо ’Отворени Балкан’, али то је најбоља паралела. У ’Отвореном Балкану’ Македонија је независна, самостална држава са својим проблемима. У ’Алмакосу’ би била фактички део ’великоалбанске’ приче. То је разлика. И то је веома лоша прича за Македонце. Зато се толико спекулисало о подели Македоније између Албанаца и Бугара”, оцењује Стоилковић за наш лист.

Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност такође оцењује да се ради о покушају одређених албанских струја из Приштине, Албаније и Северне Македоније да на индиректан начин реализују идеју „велике Албаније” и стварања противтеже иницијативи „Отворени Балкан”. „Када видите идеју ’велике Албаније’ и те њене историјске границе, како су се мењале у прошлости, какво је то виђење, од ’Призренске лиге’ па све до данас – те границе су управо подразумевале простор северног и западног дела данашње Северне Македоније, Косова и Метохије, Албаније и делова Црне Горе и централне Србије”, истиче Граовац за „Политику”. Ово је покушај ревитализације ’велике Албаније’, додаје он, и то преко идеје повезивања са земљама као што су Северна Македонија и сама данашња Албанија. „У Албанији постоји доминантан албански фактор, а у Северној Македонији значајан, а где би укључили јужну српску покрајину у којој живи већинско албанско становништво”, каже Граовац.

Стоилковић указује на то да Албанци иницијативу „Алмакос” не помињу у јавности. „Албанци знају да постоји иницијатива ’Алмакос’ и у свим разговорима с њима они ће вам то поменути. Проблем је у томе што су они свесни да у овом тренутку било која прича која је ван приче о демократији, НАТО-у, ЕУ – не иде њима у прилог. Политички и у јавности, они се држе само приче о томе, наводе да су угрожени, као пре 30 година”, оцењује он. А Граовац подвлачи да структурама у Приштини смета „Отворени Балкан” зато што је укључена Србија. „Јасно је да у једној таквој организацији албански фактор не би могао бити доминантан, не би имао доминантну улогу и зато траже алтернативу. То је покушај да се на мала врата оствари идеја ’велике Албаније’ с једне стране, док је с друге стране то покушај да се минира идеја о ’Отвореном Балкану’”, указује саговорник нашег листа.

И Стоилковић и Граовац истичу значај Куртијеве посете Северној Македонији, конкретно Скопљу и Тетову. Тада су, подсетимо, наводно мимо званичног протокола, истакнути симболи ’велике Албаније’, а Куртија су домаћини у центру Тетова назвали „премијером свих Албанаца”. Премијер привремених институција у Приштини присуствовао је и преименовању Улице Друге македонске бригаде у Улицу Адема Демаћија у скопској општини Чаир. Сам Курти је у говору који је одржао на скупу у Тетову рекао, између осталог, да „Северна Македонија треба да буде што ближа Косову, Албанији и Бугарској, а даље од Србије и председника Србије Александра Вучића”. Стоилковић указује на то да је Куртијева посета Северној Македонији имала две важне димензије, а то су наметање њега као лидера свих Албанаца и промоција „велике Албаније” у Северној Македонији без задршке. Додаје и да се сви окупљају око Куртија јер је он веома популаран међу Албанцима у Северној Македонији, док је председник Србије Александар Вучић популаран код другог дела становништва.

Граовац, говорећи о поменутој посети Скопљу и Тетову, подсећа да је Курти неко ко и те како прихвата идеју „велике Албаније” и ко очигледно тражи своје савезнике за реализацију тог пројекта. „Њему су на првом месту људи који су из његовог етничког корпуса и живе у другим државама, који не живе у Србији као он. Ту мислим, пре свега, на Северну Македонију, али и Албанију, где он тражи своје истомишљенике који би подржали ту његову идеју и на неки начин парирали премијеру Албаније Едију Рами, кога Курти, очигледно, доживљава као конкурента у доминантном положају међу Албанцима и као некога ко, према његовом мишљењу, води погрешну националну политику”, каже Граовац. Истиче да би „Алмакос” могао да задовољи албанске националне аспирације. У том контексту наш саговорник подсећа да постоји још једна веома важна ствар, а то је да је Курти био и на скупу поводом годишњице „Призренске лиге”.

„Он је рекао да су они настављачи идеје ’велике Албаније’, тачније, настављачи идеје ’Призренске лиге’, што фактички значи настављачи идеје ’велике Албаније’. Након тога је отишао у Северну Македонију, где је дефакто био проглашен за премијера свих Албанаца, што значи да је то био још један корак ка афирмацији идеје ’велике Албаније’ и Куртија као некога ко је спроводи”, истиче Граовац. А коментаришући изјаву Бујара Османија, Граовац каже да се она поклапа с тим идејама одређених албанских структура које у „Отвореном Балкану” виде препреку стварању „велике Албаније”, јер ту албански фактор није доминантан. „Ту, када узмете у обзир Србију, али и могућност прикључења Босне и Херцеговине и Црне Горе, нема више албанске превласти. А ако узмете Северну Македонију, Албанију и јужну српску покрајину, онда имате доминантан албански фактор. У Северној Македонији Албанци имају значајан утицај на основу последњих споразума. Они то обилато користе”, оцењује Граовац.

Пропаганда против Србије и величање Куртија

Без обзира на то што се о иницијативи „Алмакос” у албанској јавности у Северној Македонији и на Косову и Метохији, за сада, не говори гласно, по свему судећи, она није заборављена. Један од портала на албанском језику са седиштем у Скопљу зове се „Алмакос”. Овај медиј посветио је текст томе што је у Брегалничкој улици у Београду недавно отворена спомен-соба у којој се налази споменик Драгољубу Дражи Михаиловићу, под насловом „Курти разоткрива Србију, помиње Македонију и Бугарску”. У тексту се, међутим, нигде не помиње Курти, нити било каква његова изјава у вези са тим, што ће рећи да је овакав наслов осмишљен због тога да привуче што већи број кликова. Зато пише да је улица добила име Брегалничка по бици коју је Србија водила током Другог балканског рата против Бугарске (1912–1913), на обалама реке Брегалнице у Северној Македонији, током својих настојања за територијално проширење. „Данашња Србија живи у прошлости јер сматра да њени ратови нису завршени: ни балкански ратови с почетка прошлог века, ни светски рат средином 20. века, ни онај 1998–1999. на Косову. Терористички напад на Бањску код Звечана 24. септембра ове године само је још једна битка тих недовршених ратова из угла званичног Београда”, између осталог се наводи у тексту.

Ко је Мехмет Гега из Тетова, инспиратор терористичке ОВК

Адем Демаћи, познат као политички отац Албина Куртија, и Мехметриза Муртезани звани Мехмет Гега двојица су духовних вођа албанског иредентизма, укорењеног у „Призренској лиги” 10. јуна 1978. године. Додуше, Гега је мање познат овдашњој јавности него што је то случај с Демаћијем, али претпоставља се да је то због тога што је албанско питање на Косову и Метохији било у фокусу. Гега је деловао највише у Македонији и с разлогом је понео надимак Демаћи из Тетова. Био је учитељ и албански активиста који се, према албанским интерпретацијама, борио за права својих сународника у Тетову. Захваљујући политици Александра Леке Ранковића, наводи портал „Лидери.мк”, многе албанске породице депортоване су у Турску. Гега је, како то данас верују Албанци, спречавао њихово исељавање, због чега је 1955. године осуђен на 10 година затвора, а у затвору је провео шест.

„Док је Мехмет Гега издржавао казну затвора због непријатељског деловања против државе, 19. новембра 1958. године у Приштини је затворен Адем Демаћи”, пишу медији на албанском језику. Наводи се и да је Гега, као и Демаћи, поставио себи циљ – уједињење с матицом Албанијом. У екстремистичким круговима истичу да је „посебно инспирисао младе људе својим ставовима и одлучношћу”, подстичући их на политичко ангажовање, а касније и на оружано деловање у оквиру тзв. Ослободилачке војске Косова и њеног пандана – Ослободилачке националне армије, одговорне за сукоб у Македонији 2001. године. У Тетову су 1968. ученици и наставници бојкотовали рад гимназије, захтевајући отварање паралелне институције у којој ће се настава одржавати на албанском језику.

Исте године Мехмет Гега је на албански национални празник Дан заставе, 28. новембра, организовао протест у Тетову. Приликом обележавања празника Фитер Бајрам, неколико недеља касније, издејствовао је да све џамије у Тетову и у околним селима на минарету истакну албанску заставу. „Политичка клима коју је на Косову створио студентски покрет и интензивна активност Мехмета Геге у Тетову, Гостивару, Скопљу, Куманову, Манастиру, Струги, Охриду и Диберу наишла је на безрезервну подршку општенародном покрету који је кулминирао демонстрацијама славне 1968. године. Мехмет Гега је поново означен и оптужен као организатор и вођа групе. Осуђен је на максималну касну у трајању од 10 година затвора. Издржао је седам година у затвору Идризово”, наводе медији. Преминуо је 2006. године.

ПОЛИТИКА