17. јун 2010.

Поводом новог издања „Књиге о Милутину" недавно преминулог Данка Поповића (1928-2009), у Српској књижевној задрузи (СКЗ) у Београду одржан је скуп књижевника, пријатеља и познаваоца пишчевог дела.
Председник СКЗ угледни српски песник Слободан Ракитић је оценио да се с писац „Књиге о Милутину", с разлогом сматра за најособенијег хроничара пропадања и затирања српског, посебно шумадијског села под комунистичком влашћу и диктатуром владавине Јосипа Броза Тита. То се, није зауставило ни данас.
„Књига о Милутину" је издата 1984. године, а до сада штампана је у 40-так издања, у тиражу од преко пола милиона примарака.
- У њој је Данко Поповић дао потресну слику о мукама и понижавању српског сељака, али и о његовој издржљивости, жилавости, изворној мудрости и чврстом уверењу да ће једном бити боље. То је и најзначајнији антиратни роман савремене српске књижевности. А управо су ту књигу острашћени идеолошки цензори пригласили националистичком, како у време комуниста, тако и после њих, до данас - рекао је Ракитић. Оценио је да је Поповић најпроницљивији летописац српске двовековне историје, који је "у својој прози са готово документарном фактуром дао слику пропадања највиталнијег дела српског друштва - села". Ракитић је цитирао критичаре да је Поповић био најаутентичнији писац Шумадије који је у свом делу спојио ратнике, државнике, уметнике и писце свог родног краја.
Разговори о Поповићу, који је преминуо пре непуних годину дана, и његовом делу уприличени су под називом „Страница о Данку - страница о Милутину". На скупу је био књижевников син Живомир Поповић, а говориули су и Душко Бабић, Владан Глишић, Стојан Ђорђић, , Миша Ђурковић, Матија Бећковић. Текст Слободана Павићевића и делове из „Књиге о Милутину", прочитао је глумац Срба Милин.
Већ легендарну повест о страдању Милутина, српског сељака, страдалног шумадијског домаћина, СКЗ сада је понудила читаоцима као броширано издање.
Бабић је констатовао да то дело спада међу књиге које су суђене свом писцу, језику којим је писана и народу из кога је потекао и из ње је проговорила душа српског сељака.
"Писао је упорно без успеха, а онда га је Бог помиловао и показало се да има неке више правде и доживео је тријумф са 'Књигом о Милутину' .То је било његових пет минута па је повукло пажњу читалаца на оно што је писао и пре и после", казао је Бећковић. Оценивши да је тој популарности значајно допринело што су и "историја и географија о којима је писао биле у то време проскрибоване а то су и данас".