Реч је о уљу на платну димензија са рамом 60 са 60,5 центиметара и без рама 41 са 32,5 центиметара. У опису слике наведено је да су „Арнаути или башибозуци” припадници нерегуларних пешадијских и коњичких војних снага османске војске.

– Паја Јовановић је био један од најпродуктивнијих уметника оријенталистичког жанра, велики део свог живота и рада провео је у Бечу, сликајући и тамошњу аристократију. Стога није необично то што су његове слике биле у власништву иностраних колекционара и касније доспевале на аукцијске продаје. Не мора да значи да су ове слике изашле из наше земље. Он је радио и за српски двор, а како је био дуговечан, и за Тита. Осим као цењени портретиста европске и наше елите, прославио се највише по сликама Балкана као једног имагинарног и романтизованог света ухваћених у некаквој неодређеној прошлости, свакако другачијег од савремене Европе. Може се рећи да је открио чаробну формулу... Он је наш национални сликар чије су слике отелотвориле идеју о српској традиционалној култури и самим тим су значајно утицале на уобличавање националног идентитета. Многе од њих су биле често репродуковане и постале профане иконе, налазећи се у готово свим српским домовима. У ширем контексту у коме је примарно и деловао, Јовановић је најзаслужнији за произвођење Балкана као врсте европског Оријента. Сликао је и друге оријенталистичке теме, а често су исте слике имале купце и на западу и на и истоку. Он је свакако изузетан сликар и слично Влаху Буковцу, осим у националној, оставио је трага у и европској уметности – каже Катарина Митровић, историчарка уметности и музејски саветник у Историјском музеју Србије.

Паја Јовановић је 1877. уписао Општи сликарски течај бечке Aкадемије и исте године постаје редован студент код цењеног сликара Кристијана Грипенкерла. Редовне студије сликарства завршио је за три године и даље се школовао код истог професора на течају за историјско сликарство. Истовремено се усавршава у мајсторској класи професора Леополда Карла Милера, у то време препознатљивог по сликама са оријенталним мотивима, и Паја Јовановић убрзо постаје његов најбољи ученик.

Иако је нама Паја Јовановић најпознатији као сликар жанр сцена из националне прошлости („Сеоба Срба”, „Таковски устанак”, „Крунисање цара Душана”), чињеница је да је он био и европски уметник. Слика „Рањени Црногорац” била је 1882. године изложена на годишњој изложби бечке Академије и за њу је добио краљевску стипендију. Наредне године склапа уговор са галеријом „Френч” у Лондону и тамо прелази да живи и ради. После извесног времена прелази у Минхен, потом у Париз и коначно у Беч.

Слике Паје Јовановића су се веома добро продавале јер је Европа била заинтересована за збивања на Балкану.

Пре пет година (2018) такође у „Садебију” на аукцији се нашла и слика „Два башибозука испред капије”. Почетна цена била је 150.000 фунти, а продата је за три пута већу суму. Пре тога, 1999, слика „Укротитељ змија” је продата у „Кристију” за око 168.000 евра.

„Биће тога сигурно још”, кратко је прокоментарисао Петар Петровић, кустос Народног музеја Србије, уз ограду да му нису познати детаљи у вези са најновијом аукцијом.