„Уна“ је представа о људским односима, о утицају прошлости на садашњост и о томе како једно сећање може обликовати читав људски живот.

Осамдесетих година прошлог века снимљен је филм по Капоровом роману „Уна“, али никада раније није снимљена позоришна представа, што је за великог македонског редитеља Дејана Пројковског, како и сам каже, био велики изазов, наводе на порталу Охридског лета.

-Представа говори о борби човека и спремности да плати цену борбе за личну слободу, а са друге стране, о љубави као великој и вечној теми, љубави која живи унутар тих друштвених и моралних оквира, али заправо унутар тих оквира тражи своју бесконачност и своје небо, љубави која је за обоје, за Мишела и за Уну, као путовање кроз њихове душе. У ствари, они покушавају да пронађу космос или сопствену бесконачност негде дубоко у себи. Представа се завршава чувеним стиховима из романа који остају после љубави. То су све теме, борба појединца и љубав између два људска бића које се не уклапају у заплет свих светских љубавних прича, каже редитељ Пројковски, који годинама бележи успехе и на домаћим и на међународним позоришним сценама.

Читава представа се одвијала у трагикомичној линији, као што је заправо људски живот. Никола Ристановски, који је на сцени Културног центра Григор Прличев играо главног лика - универзитетског професора Мишела Бабића, још једном је потврдио да је суверен на сцени, играјући дубоком, сугестивном и прецизном сценском игром. У глумачкој постави били су и Магдалена Мијатовић у улози студенткиње Уне, Сена Ћоровић као Олга, супруга професора Бабића, и Марко Гверо у улози проректора Дукића.

Сценографија Валентина Светозарева била је посебно занимљива, динамична и у складу са променама тематског фокуса. Музика Горана Трајковског аутентично је дочарала атмосферу љубави и политичке опијености, а костими Иване Ристић били су прикладни реалистичном постављању ликова.

„Звездара“ је једно од најпризнатијих и најзначајнијих позоришта из бивших југословенских република, основано 1984. године, чији је оснивач, али и директор од 1998. до данас, велики драмски писац Душан Ковачевић.