За велики концерт на Ушћу увелико трају припреме, а бенд ће бити у форми пошто ће до тада одсвирати најмање 15 концерта, напоменуо је певач и гитариста.

"Прво смо хтели на хиподрому, али је продукцијски много захтевно и нисте сигурни какав ће бити резултат. Ушће је простор где су људи навикли да долазе, зна се све око звука и обезбеђења. То је у Београду најбољи простор на отвореном", навео је Бајагић. 

Он је рекао да да имају тридесетак песама које публика очеке да чује на концерту.

"Имамо тридесетак песама које људи очекују да ћемо да одсвирамо. Морамо да убацимо пет-шест које не свирамо тако често, а људи их воле", рекао је Бајагић.

Према његовим речима, пример је песма "Страх од возова", са албума "Јахачи магле" (1986), која никад није била велики хит, али увек звучи добро уживо, иако је не свирају често. "Неколико хиљада људи нам је написало да хоће да чује ту песму, и наравно да ћемо да је свирамо. И још неке песме, не могу сад да откривам", рекао је Бајагић.

Он је изјавио је да је посао учио од Боре Ђорђевића, да му се свиђа како је Зоран Костић Цане обрадио његову песму "Још те волим" и да у музици не постоји пензија.

Поводом јубилеја и првог концерта одржаног 21. априла 1984. године у Дому синдиката, Бајагић се са бендом најпре вратио пролетос на тај датум у исти простор, данас МТС дворану, као и у Загреб у Творницу културе, уместо затвореног клуба "Кулушић".

Бајагић је напоменуо да су свирали само песме са његовог првог самосталног албума "Позитивна географија" (1984), као и неке које је радио за тадашњу матичну групу Рибља чорба, "да би мало попунили репертоар".

"Позитивна географија има 11 песама и око 30 минута. Нисмо хтели да свирама ниједну песму која ја настала после Географије. Правили смо као времеполов концерта, са истим репертоаром", напоменуо је Бајагић.

Говорећи о почецима каријере у Рибљој чорби у коју је дошао са 18 година 1978, Бајагић је рекао да је са њом снимио своје три ауторске песме, а написао је и доста музике на стихове певача Боре Ђорђевића, попут "Немој, срећо, немој данас" и "Два динара друже".

"Чорба је мени била јако лепо искуство, јер сам дошао као клинац из средње школе и за шест година сам научио све о послу рок групе. Кад сам направио Инструкторе, имао сам искуство из Чорбе како ствари функционишу", навео је Бајагић. У писању стихова и песама, Бајагићу је Ђорђевић био "велики учитељ и велика подршка".

"Бора је препознао да сам једини у бенду волео то да радим, да се играм са речима. Често смо причали о песмама. Једном смо ишли из Скопља возом и договорили се да све што причамо римујемо, до Београда. Жао ми је што то нисмо записали", присетио се музичар. Након претходне мање ретроспективне књиге "Водич кроз снове" (2012), са седамдесетак текстова, Бајагић је рекао да намерава, поводом јубилеја, да изда "озбиљну збирку" са стиховима око 160 својих песама.

"Испало је да има близу 180 песма за које сам радио текстове. Наћи ће се можда 160. Ја сам правио избор. Десетак најслабијих неће ићи, али међу овима које иду су све песме које људи знају", рекао је Бајагић. 

Према његовим речима, књига ће садржавати и фотографије, а нашао је и старе свеске са руком писаним стиховима, као за песму "Зажмури" са две строфе које се нису нашле у завршној верзији на албуму "Са друге стране јастука" (1985).

Признавши да му је лакше да ради стихове за друге, Бајагић је рекао да је за себе написао много песама и да му није лако наћи тему коју није обрадио, а овако је, кад ради за позориште, филм и дечје песме, "добар за писање по задатку, кад нешто наруче".

Бајагић је напоменуо да је написао бројне песме за свог пријатеља певача Здравка Чолића, неке сам, а неке са Марином Туцаковић (1953-2021).

Било је посебно интересантно искуство за Бајагића кад је на позив црногорског Министарства туризма половином деведесетих написао песму "Монтенегро".

"Послали су на седам, осам страна шта би требало да се помене - море, планине, лековито биље, мислим свашта. Нисам веровао како ми је успело да све спакујем, а да не звучи као реклама, него песма. И сад је некад свирамо", рекао је музичар.

Подсетивши да је радио и музику за филмове, попут "Професионалца" (2003) Душана Ковачевића, Бајагић је додао да је за филм "Ни на небу ни на земљи" (1994) Мише Радивојевића, била "добра музика и доста хитова".

Према његовим речима, од Радивојевића је добио сценарио у којем главни јунак одлази из Србије, а већ је имао готове "Моје другови", пошто је у то време, када су популарност преузеле фолкотеке и сам наступао углавном за дијаспору, "буквално било као у песми - од Аљаске до Аустралије".

Бајагић је нагласио да су "Моји другови" "добра песма зато што је истинита".

"У то време многе моје колеге музичари су живели напољу. Одем у Торонто, тамо је (Младен Павичић) Пава гитариста Плавог оркестра, одем у Сиднеј, тамо је Влада Дивљан (1958-2015), (Душан Којић) Која је био у Лондону", присетио се Бајагић.

Према његовим речима, све то заједно га је инспирисало да направи песму "Моји другови", а испоставило се да је баш таква била потребна за Радивојевићев филм.

У то време појавио се и албум Бајаге и инструктора "Музика на струју" (1993), који је настао у "гадно време, ратова и инфлације", а Бајагић је истакао да га обележавају песме антиратног карактера "Где си", "Балкан", "Голубица" и друге.

"Није лоше рећи да славимо 40 година, а сваке године, чак и оне најгоре кад је било бомбардовање, ми смо свирали најмање 30, 40 концерата. Свирали смо сваке године и драго ми је што је ово прави јубилеј 40 година", нагласио је Бајагић.

Према његовим речима, "музика је ствар која вас обузме и окупира вас максимално, и ако имате среће да се то људима свиђа имате пуно посла".

Према његовим речима, довољно је погледати примере гитаристе Драгог Јелића и басисте Жике Јелића из Yу групе, основане 1970, који у осамдесетим и даље возе моторе.

Бајагић је подсетио да је био гост поводом 50 година Yу групе на концерту на стадиону Ташмајдан, када је извео као гост и песму "Кад месец проспе реком сребра сјај", у којој је гостовао Драги Јелић, а појавила се на албуму Бајаге и инструктора "У сали лом" (2018).

Присетивши се како је својевремено Бубиши Симићу уручивао награду за 60 година каријере, Бајагић је приметио да је џез музичар тада у својим осамдесетим "дириговао и изгледао боље од целог оркестра - да се не увреде колеге".

"Упитао сам га у чему је тајна. Он каже: Музика је чудо. Мали, само свирај. У музици не постоји пензија. Можете да радите док можете да радите", навео је Бајагић. Радио Београд 202 је поводом јубилеја организовао друге музичаре да сниме његове песме, а Бајагић је истакао да је певач Партибрејкерса Зоран Костић Цане са групом музичара одабрао "Још те волим", са албума "Од бижутерије до ћилибара" (1996).

"То јако добро звучи. И остали су феноменални - Љубичице, Кени није мртав, Зое Кида, Неверне бебе, Ван Гог... На крају је идеја да све то изађе као албум", најавио је Бајагић, преноси Танјуг.