Одбрана и тужилаштво изнели су крајем прошле недеље завршне речи у случају Драгише Миленковића (53) из Кишнице, а пред судским већем које чине Албанци нашли су се и Зоран Костић (75) из Прилужја и Драган Миловић (53) из Приштине. Сву тројицу тзв. специјално тужилаштво терети за наводне ратне злочине против цивилног становништва почињене на територији Космета, а ухапшени су 23 године након завршетка сукоба на овим просторима. Овакви процеси показују да нема недеље када се неко од Срба затворених у казамате Албина Куртија и његовог режима не нађе на рочишту, пред судовима Приштине. Било да су оптужени за наводне ратне злочине, било за неко од тешких кривичних дела почињених последњих година, монтирани судски процеси најчешће се одвијају веома дуго и без адекватних доказа и сведока, док приштинске власти Србе задржавају иза решетака, пише Биљана Радомировић за Политику.

Миленковић, Костић и Миловић, који као интерно расељено лице од 1999. живи у Звечану, неки су од више десетина, односно најмање 50 Срба који су у затвору са најстрожим мерама на Косову и Метохији, у селу Грдовац, крај Подујева, чију је изградњу иначе финансирала Европска унија. Осим њих, у самицама су и српски повратници Жарко Зарић и Гаврило Милосављевић, чији монтирани процеси и даље узнемирују јавност, ако се зна да је Зарић хапшен на основу „доказа” о почињеном наводном ратном злочину, а накнадно се испоставило да је у питању грешка. Милосављевић (64), који је ухапшен 2. децембра 2022, терети се да је наводни „учесник убиства у затвору Дубрава”, а на првом рочишту одржаном у децембру 2023. изјаснио се да није крив.

Очито, „крив је”, јер је по пензионисању планирао са супругом да се врати у Исток, у родни град, и да ту проведе остатак живота. Такође, за „кривицу” му косовско тужилаштво узима највероватније и то што му је мајка за време рата зверски убијена, а за 23 године је једино успео да сазна, на основу прстена и онога што је видео на фотографијама – да је његова мајка вишеструко избодена ножем. До сада посмртни остаци његове мајке нису идентификовани, нити је Гаврило успео да је достојно сахрани, како то православни обичаји налажу.

У неколико дана размака од хапшења Зарића, лишен је слободе и Миомир Пантић (67), који је као и Милосављевић желео да поврати своју имовину, али су га после 23 године на Мердару ухапсили косовски полицајци. И он се, као и остали Срби од којих су неки оптужени, а неки чекају на оптужницу и суђење, налази у самицама затвора у Грдовцу, где су смештени само оптужени за тешка кривична дела. У затвору су и истакнути спортиста Милун Миленковић Луне из Косовске Митровице, чије се брутално хапшење 2023. и дан-данас препричава, и Александар Влајић, бивши инспектор косовске полиције у региону север, који се терети да је наводно виђен испред просторија комисије.

Подсетимо, у Грдовцу је затворен и Слађан Трајковић из Косовске Митровице, којем се на суђењу одржаном прошле недеље није појавио сведок. На тај начин је и у случају овог Србина, ухапшеног, иако је својевремено прошао све безбедносне провере од стране надлежних косовских институција како би радио у косовској полицији – судски процес додатно пролонгиран. Познато је да су у затвору у Грдовцу, у истом дану по избијању сукоба у Бањској, ухапшени Владимир Толић, Душан Максимовић и Благоје Спасојевић.

Спорни су и начини на који се одвијају сами судски процеси. Адвокатица Јована Филиповић, која више година заступа Србе оптужене за најтежа кривична дела, а међу њима и Драгишу Миленковића, за „Политику” наводи: „Може да каже да постоје неправилности у раду правосуђа, па се тако догађа да нам се не достављају списи предмета пре суђења, као и да не добијамо предмете преведене на српски језик.” Исто је за „Политику” казао и адвокат Дејан А. Васић, који годинама заступа Србе, углавном у процесима за наводне ратне злочине. На наша незванична сазнања да се према затвореницима поступа нехумано каже да није било „жалби од стране српских притвореника на услове у Грдовцу”. „Јесте то затвор високог ризика и јесу у самицама, као што су и остали притвореници”, каже Васић.

Једна од незваничних информација коју смо чули је да је у јануару српским затвореницима искључено грејање, а да у затвору високог ризика „на све могуће начине тренирају строгоћу”, за „Политику” каже Милан Костић, братанац ухапшеног Зорана Костића из Прилужја, који је мучки ухапшен, а пре и после рата важио је за једног од највећих српских привредника на Косову и Метохији. „Замислите, мој стриц је још пре седам месеци тражио да иде код зубара, али то ни до данас није учињено. Сви знају да је мој стриц ухапшен и да се држи у самици без икаквих доказа, што су посведочили и сведоци предложени од стране тужилаштва, али и знају да срце мог стрица једва ради са 30 одсто”, наводи Костић.

Каже да је његов стриц замењен човеком који је преминуо. „Али како сада да оправдају године које је мој стриц бесправно провео у затвору? Нудили смо кућу и кауцију од 15.000 евра за његово пуштање, односно дозволу да се брани са слободе, али не пристају. У затвору држе угледног човека, који ће бити пример како се хапсе и угледни Срби и како би остали у страху напустили своја имања и куће и на крају Косово и Метохију”, каже Милан Костић, председник Привременог органа општине Вучитрн, наглашавајући да „неосновано у затвору држе и Драгана Миловића”, који је ухапшен исти дан, у размаку од два сата, када и Костићев стриц. Милан Костић наводи и пример Драгана Ристића из Ђаковице који каже да „он уопште није човек којег траже и који је замењен са особом која има исто име и презиме, али се не поклапа име оца”. „Сви у суду то знају, али човека држе и даље”, истиче он.