Публика је упозната са богатом издавачком делатношћу Народне библиотеке „Јефимија“ у Трстенику, као и са културно-историјским садржајима трстеничког краја, укључујући и културно-духовну манифестацију „Јефимијини дани“. Попут Скопља, део књига и публикација дариван је Удружењу Срба и Македонаца КУД Бранко Чајка у Тетову.

- Ова књижевна манифестација је покренута, спонтано, још 1984. године и убрзо је добила своју трајну физиономију, коју чине „Књижевни портрет” једног писца и „Округли сто” са неком од релевантних књижевнокритичких, књижевноисторијских или других сродних тема. Из године у годину, међу учесницима су се појављивала најзначајнија имена српске прозе, књижевне критике и есејистике, да би се 2023. године стигло до јубиларних четрдесетих сусрета.

-Драго ми је што примерак Антологије која садржи врх срспке прозе, приче различитих руку на округлим столовима – чији су садржаји објављени у зборницима – осветљене су различите теме, остављам Удружењу у Тетову, сјајним домаћинима. 

У књизи је заступљена кратка проза, мемоаристика, српска поетска проза, есејистичка проза, романсирана биографија, савремена приповетка и нове тенденције, о критици данас и др, до проучавања узајамних веза књижевности са медијима, драматизације књижевних дела, осветавања песника као приповедача, док су се неки округли столови бавили ширим тематским областима, као што су: тема рата у савременој српској прози, однос писца и завичаја, страност и лик странца, језик као тема прозе, село у савременој прози, при чему посебно ваља нагласити округле столове посвећене књижевности Срба у Хрватској и делима српских прозаиста ван матице, којима се ишло ка интегралној геопоетичкој слици савремене српске књижевности. Занимљиви су и тематски бројеви посвећени поетикама неких писаца, на пример, Иве Андрића, Данила Киша, Милорада Павића, Драгослава Михаиловића, Миодрага Булатовића. 

Разматрана су и питања периодизације српске књижевности, антологијски избори српске приповедне прозе, проза и народна култура, стилистика савремене српске прозе, итд. Неки од тематских бројева били су посвећени и питањима савремене критике и портретима значајних књижевних критичара: Љубише Јеремића, Мирослава Егерића, Милоша Петровића, Миодрага Радовића, рекао је између осталог Вукашиновић.

- Хвала вам што сте дошли, радо смо се одазвали позиву. Трстеник је варош у долини Западне Мораве на средини већих градова Краљева и Крушевца надомак манастира Љубостиња, град има 13.480 становника, и две важне манифестације. Једна песничка посвећена поезији - Јефимијини дани која траје недељу дана, песничка манифестација где се додељује Јефимијин вез - повеља, а друга је посвећена прози и траје 40 година. И још један важан јубилеј да ови сусрети и изложба је вама овде на увид и зборници који прате изложбу. Прве недеље новембра се одражава манифестација, два дана портрет неког писца, а другог дана окургли сто и теме које се обрађују, напомињем да је 70 година постојања библиотеке, рекла је Јелена Думановић из дечијег одељења Библиотеке „Јефимија“ из Трстеника.

П ОС РН УЋ Е

 Гледам – умиру старе куће,

 распукли зидови, кровови.

 Скљоканог плота труло пруће,

 одсете брда и долови.

 Старице, старци, чавке, вране,

 и то је Србија, иза луга.

 И пусте њиве, неоране,

и та сељачка, тешка туга.

 Да нисам посут оним прахом

 са Стражилова, из висина,

 не знам куд бих са овим страхом,

 тим црним дахом рушевина.

 Јер гледам оно што још је сам,

 кроз око оца поглед сина,

а не знам више ко сам, где сам,

 сав сам од кућних развалина.

 Залази сунце, зраци трну,

 кроз предвечерје расту сене.

 Ловци гађају младу срну

 а погађају само мене

ОНО ШТО ОПСТАЈЕ

Оно што опстаје

Су Ријечи

Ријечи које нисмо

Изрекли

Исплакали

Изјаукали

Жежене ријечи

Живе у књигама

Које нисмо

Написали