Доносимо Вам фоторепортрерски запис из Трговишта Хуманитарне организације Срби за Србе у чијем походу је била и наша екипа из Споне.

Мајка Мирјана Станисављевић (42) из Трговишта одгаја три сина и две ћерке: Николу (18), Јована (16), Милицу (15), Марка (12) и Марију (10). Како зна и уме, најбоље што може. А са само дечијим додатком и социјалном помоћи не може се богзна колико. Тек најосновније. Муж ради тешке грађевинске послове у Београду како би могао мало да помогне породици, али су трошкови велики, а услови у којима живе толико лоши да су потребна улагања далеко изван њихове могућности.

Ипак, након прве посете у јесен 2024. године Хуманитарна организација Срби за Србе је позвала донаторе у помоћ како би се Станисављевићима помогло да нормализују услове. Захваљујући великодушности оних који могу да донирају, направљен је осетан помак, на ком смо захвални и поносни.

Наиме, просторије у кући су потпуно реновиране. Постављене су плочице у кухињи и ходнику. Нестабилна струја сада је сређена. Купатило, које је било у ужасном стању, сада је реновирано. Постављен је ламинат, а прозори су дозидани и уграђена је ПВЦ столарија, што ће смањити хладноћу током зимских дана.

Нисмо се ту зауставили. Све смо опремили намештајем – купљена је кухиња, трпезаријски сто са шест столица, регал. Предсобље је уређено, набавили смо нов кревет на спрат, као и брачни кревет, али и два ормара, лежај, радни сто са столицом. Прибавили смо и постељине.

НЕКАД И САД

Да бисмо у потпуности довели све у ред, било је неопходно опремити дом белом техником. Купљена је машина за веш, фрижидер, замрзивач, електрични шпорет и шпорет на дрва.

НЕКАД И САД

Све ово коштало је 1.962.761 динара.

НЕКАД И САД

Марко и Милица, који су нам прошли пут својим осмехом дали наду да ћемо успети све ово, нису крили радост.

„Марко и ја смо већ изабрали наш заједнички ормар. Прелеп је, нов. Моје ствари стајаће са леве стране, а брат је изабрао десну. Таман долази лето и зимске ствари ћемо одвојити горе са мамом, а летње спустити на доње полице, да би нам биле на дохват руке. Има сасвим довољно простора, а и немамо баш много одеће“, каже нам насмешена Милица док стоји са братом крај новог ормара.

Мирјана, видно намучена и превремено остарела од свих брига, болести и несрећних околности, била је замишљена.

„Ово је све дивно. Предивно. Ја још нисам дошла себи, још не схватам да је све ово наше. Требаће ми времена да се усудим и кажем па да, човече, ми живимо овде. Након што нам је кућа изгорела у оном несрећном пожару пре неколико година, срце само што ми није пукло. Не само због тога што смо остали без ичега, већ због забринутости за децу. Знате, ћерка ми је тада задобила опекотине. Хвала Богу, па је све прошло без трагедије. А ово сада… невероватно је да и даље има добрих људи. Навикли смо, право да вам кажем, на подсмех околине. Не свих, али се осети код многих јер смо сиромашни. Вашој орагнизацији и свим тим дивним људима захвална сам довека“, каже нам Мирјана, која се трудила да буде сталожена, иако је видно потресена.

И ми смо захвални много због дарежљивих донација захваљујући којима смо успели да прикупимо довољно средстава и помогнемо заједнички породицу Станисављевић из Пчињског округа. Трудићемо се да радимо максимално како би и друге породице које чекају на нас добиле адекватну помоћ и ветар у леђа за све немале изазове који стоје испред свих нас. Наравно, уз Божију помоћ.