15. фебруар 2018.
Дан државности Републике Србије обележава се данас низом манифестација у матици и међу Србима у расејању, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав.
Централна државна церемонија обележавања Дана државности Србије, како преноси Танјуг, одржана је у Меморијалном комплексу у Орашцу, у присуству председника Републике Александра Вучића, премијерке Ане Брнабић и председника РС Милорада Додика.
Свечаности су присуствовали министри у Влади Србије, чланови дипломатског кора, припадници Војске Србије и велики број грађана.
Председник Александар Вучић поручио је да је данас велики дан - дан када славимо Србију, сећамо се предака, али и дан када планирамо будућност и постављамо пред себе најважније задатке. Имамо и право и обавезу да се поносимо нашим прецима, али и обавезу да бринемо о нашим потомцима, рекао је.
Пре почетка државне церемоније, патријарх српски Иринеј служио је литургију, којој је присуствовао министар Ненад Поповић.
Сретењска подсећања
На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању Првог српског устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе.
Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.
Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.
Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.
Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.
Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.
Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.
М.С.
