Закључци Народног већа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом, претходили су свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца.  

Народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање, усвојила је 25. новембра 1918. Одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. У Руми је дан раније, 24. новембра, донета одлука да се Срем директно присаједини матици.

У Подгорици је 26. новембра 1918. одржана велика Народна скупштина српског народа у Црној Гори на којој је одлучено „да се Црна Гора с братском Србијом уједини у једну државу”. 

Престолонаследник Александар Карађорђевић је у име оца краља Петра Првог Карађорђевића прогласио „уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца”.

Александар Карађорђевић је највио да ће образовати владу која ће бити одговорна народном представништву и чији ће први и најважнији задатак бити утврђивање државних граница у складу са етнографским начелима.

Изјаве од тог 1. децембра 1918. као „конститутивни акт” представљале су основу државноправног провизоријума у новоствореној држави Краљевини СХС од уједињења до доношења Видовданског устава 1921.

Највишу власт у Краљевини СХС, у том периоду представљали су краљ, односно регент Александар, влада и Привремено народно представништво. Прва влада Краљевине СХС формирана је 20. децембра 1918., а Привремено народно представништво састало се 1. марта 1919.

Краљевина СХС, деценију касније, формално променила име у - Краљевина Југославија. Опстала је до априла 1941. када су је силе Осовине окупирале и раскомадале.

Друга Југославија

Демократска Федеративна Република Југославија, формирана је 29. новембра 1943. у Јајцу, званичним проглашењем делегата Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) под вођством Јосипа Броза Тита.

Новој држави је недостајао добар део територије који је био под окупацијом, али и међународни легитимитет, јер је већина великих сила до краја рата признавала краљевину. 

Договором Броза са краљевим изаслаником Иваном Шубашићем и усвајањем новог устава, јануара 1946. проглашена је Федеративна Народна Република Југославија. Држава је 1963. преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).

Од СФРЈ су се 1991. отцепиле прво Словенија и Хрватска, а убрзо потом Босна и Херцеговина и Македонија.

Србија и Црна Гора су у априлу 1992. прогласиле Савезну Републику Југославију као правну наследницу СФРЈ, а она је под тим именом трајала до 2003. Тада се назив Југославија коначно изгубио проглашењем Државне заједнице Србије и Црне Горе. Раздвајање је уследило 2006. када је Црна Гора прогласила независност.

М.С.