У складу са Државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, данас у 11:00 часова, одржана је централна церемонија полагања венаца и одавања почасти палим српским ратницима на српском Војничком гробљу у Битољу.

У име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, ловоров венац је положио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Зоран Антић, заједно са отправником послова Амбасаде Републике Србије у Републици Северној Македонији (РСМ) Александром Кнежевићем и изаслаником одбране Републике Србије пуковником Небојшом Ђорђевићем.

Церемонији су присуствовали представници Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне академије, студенти Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, део представника Собрања и Владе РСМ, дипломатског и војног кора, градоначелник Битоља, као и представници српских асоцијација.

Сваки 11 новембар, код свих нас изазива снажне емоције и на пробој Солунског фронта, 1918. године. То је оно што спаја Србе и све народе у бившој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевини Југославији, чије су војске и силе победнице у Великом рату, а Србија се са поносом сећа велике епохе, у којој са савезницима извојевала историјски значајну бвелику победу, која је била весник слободе. На данашњи дан, пре тачно 107. година, окончан је Први светски рат, чиме се стало на пут најезди непријатеља и непрекидном извору страдања који је претио да истреби многе народе Европе, укључујући и нас Србе. Заустављено је страдање човечанства, престао је зло и насиље и отпочео период мира и обнове земље, - рекао је Антић у обраћању у Битољу.

После комеморације у Битољу, одржане су церемоније полагања венаца и одавања почасти на српским војничким гробљима у местима - Бач, Добровени, Живојно и Скочивир дуже некадашње линије Солунског фронта у Великом рату.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11:00 часова, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у 11:00 часова на снагу ступило примирје у Првом светском рату. Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотине хиљада цивила и ратника, невино и јуначки страдалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918).

Оружана дејства у Првом светском рату окончана су 11. новембра 1918. године, услед чега се тај дан у читавом свету обележава као Дан примирја којим су завршене борбе у највећем ратном окршају у дотадашњој историји човечанства.

Дан примирја у Првом светском рату представља један од најзначајнијих празника из тог периода, а посебно се свечано прославља у земљама - победницама у овом рату. Свечаности на највишем државном нивоу, што подразумева полагање венца шефа државе на Споменик Незнаном јунаку, односно пријем за потомке старих ратника, поштоваоце традиција, чланове дипломатског кора и угледне званице из политичког, културног, привредног и верског сектора, посебно су карактеристичне за Велику Британију, Француску, Италију, Руску Федерацију, Сједињене Државе и друге земље - победнице у рату.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11.00 часова у знак сећања на 11. новембар 1918. године у 11.00 часова када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

У нашој земљи, овај значајан историјски датум од 2011. године обележава се као Државни празник. Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918.)

Од 2012.  године поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату Република Србија je  увела амблем (значку) за ознаку која би у седмици пре Дана примирја и на сам празник била ношена. У питању је цвет Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae), биљка која расте углавном у источној Србији, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан.

Његова симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс - чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

М.С.