07. јул 2010.
Српска православна црква и верници славе Ивањдан, рођење светог Јована Претече и крститеља Исуса Христа. Уз Христово и Богородичино, то је једно од три света рођења које празнује црква.
Рођење светог Јована Претече, чије име се везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере, данас славе Српска православна црква и верници.
Српска православна црква и верници славе Ивањдан, рођење светог Јована Претече, чије име се везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере.
Уз Христово и Богородичино, то је једно од три света "рождества" које празнује црква, поред Божића празника Рођења Исуса Христа и Мале Госпојине, празника Рођења Пресвете Богородице, а у народу се верује да је Ивањдан толико велики празник да се сунце, од страха, три пута "устави" тог дана.
Као Претеча је познат, јер је први најавио долазак Исуса Христа и проповеди нове вере.
Свети Јован Претеча био је један од пророка јеврејске секте Назарећана, а према хришћанској легенди, крстио је Исуса Христа у реци Јордану.
Рођен је шест месеци пре Исуса Христа, па се у православној цркви на Ивањдан, поред сусрета Богородице и Јелисавете, мајке Јована Крститеља, помиње и потоње рођење Исусово.
Сматра се да је свети Јован претходио Господу Исусу Христу - његовој проповеди и рођењу.
Према Јеванђељу по Луки, Богородица је после Благовести посетила своју блиску рођаку Јелисавету и саопштила јој да ће родити сина.
У Четворојеванђељу је записано, такође, да је рођењем Јовановим испуњено пророчанство анђела о дару Божјем Захарију и Јелисавети који су у дубокој старости добили потомство.
На иконама је свети Јован представљен како крштава Исуса у Јордану или како стоји и десном руком показује небо, док у левој држи дуги штап с крстом на врху, преко кога стоји трака са речима "Покајте се, јер се ближи царство небеско".
Поред Ивањдана, СПЦ 20. јануара (7. јануара по Јулијанском календару) слави Сабор светог Јована Крститеља, а 11. септембра, односно 29. септембра, дан његове смрти - Усековање главе светог Јована Крститеља.