Тесла је део српског идентитетског кода. Срби су, дакле, тај Теслин народ из кога је потекао и о коме је увек са поносом говорио. Ред је да се данас свега тога сетимо. Дан рођења Николе Тесле, генија и горостаса наше цивилизације који је осветлио човечанство, треба да постане међународно признат и слављен дан читаве планете. Србин по рођењу, Американац по сопственом опредељењу, иноватор који је иза себе оставио чак око 700 проналазака, од којих је само 300 регистровано, недвосмислено је отац 21. века, јер његови изуми су свуда око нас, а нови су засновани на његовим научним постулатима.

Министарство спољних послова Републике Србије прошле године је покренуло стратешку кампању ТЕСЛА-ЕНЕРГИЈА МИРА поводом 80 година од смрти његове смрти. Тада је именовано 80 „Тесла амбасадора“ широм света, међу којима су Музеј Николе Тесле у Београду, Илон Маск, Зубин Мехта, „Тесла научни центар” са Варденклифа, где се налази једина преостала Теслина лабораторија на свету, затим постхумно амбасадор Сава Косановић, који је заслужан што је Архива Николе Тесле донета у Београд. Међу „Тесла амбасадорима“ су и Фијорело ла Гвардија, градоначелник Њујорка који је испратио Теслу 1943. године, као многе друге личности и институције, попут Ст. Регис хотела Београд, који је ту титулу понео у знак сећања на пријатељство оснивача Џона Џејкоба Астора и Николе Тесле. „Тесла амбасадори“ су и „Политика“, дописништво „Гласа Америке“ из Београда, Танјуг.

Подсетимо се да је Светски филозофски форум у Атини, чији је покровитељ УНЕСКО, усвојио прву међународну Декларацију о Николи Тесли и да му је поводом 80 година од смрти доделио постхумно титулу почасног грађанина планете Земље.

Према „Енциклопедији Британика” Никола Тесла је уврштен на листу 10 најзначајнијих људи у историји човечанства која, сматрамо, даје његовом имену, његовој животној филозофји, али и његовом српско-америчком пореклу веома посебан, рекли бисмо – изузетан значај.

Колики је значај његовог утицаја на технолошки развој читаве наше цивилизације говори и чињеница да је његову архиву, која се чува у Музеју Николе Тесле у Београду захваљујући залагању његовог нећака, амбасадора Саве Косановића, УНЕСКО уписао у Регистар сећања света.

Тесла је био  један од ретких научника који се посветио остваривању мира, развијајући изуме који могу да спрече ратове. Отуда је и прошлогодишња стратешка кампања Министарства спољних послова понела назив ТЕСЛА – ЕНЕРГИЈА МИРА.

Никола Тесла је био више од научника и проналазача. Он је био и остао симбол критичке и независне мисли, човек који је осветлио човечанство пуштајући у рад прву хидроелектрану на свету 12. јануара 1897. на Нијагариним водопадима и сањао да електрична енергија коју је створио буде бесплатна за све људе на планети и да служи за бољитак човечанства.

Никола Тесла је био добротвор и хуманиста. У свету у коме влада такмичење за стицање утицаја и новца, Тесла је био човек потпуно другачијих принципа. Могао је да скупи стотине милиона долара и постане најбогатији човек у земљи и свету да је желео богатство – али није. Тесла је чинио све што је људски могуће само да би служио човечанству, а за своје заслуге није желео ништа, јер је све чинио на добробит људског рода.

Овде треба подсетити на његово порекло. Никола Тесла, рођен 1856. године у Хабзбуршко-аустријском царству, од мајке Георгине (Ђуке), Српкиње, и од оца Милутина, свештеника Српске православне цркве, у најранијој младости је поучен највишим моралним и људским вредностима у библијском смислу од оних које је поштовао до последњег дана свог живота.

Сви треба да будемо свесни и чињенице да је Теслино наслеђе веће и од самих проналазака који су унапредили животе читавог човечанства. То његово кључно наслеђе је заправо „Теслина филозофија живота“, заснована на тим библијским моралним вредностима и састоји се од два главна принципа: да треба чинити све на добробит човечанства и да не траба чинити ништа против мајке природе.

Уз изражавање, у име свих грађана планете Земље, захвалности Николи Тесли као научнику који је био и филозоф живота, заштитник природе и заговорник напретка за све, јер су његови животна достигнућа била тријумф целокупног човечанства, треба наставити залагања у правцу  институционализације и увођења међународног дана Николе Тесле кроз Уједињене нације. То би скромно допринело племенитом циљу глобалног промовисања Теслине филозофије живота која је урезана у постулате за које се данас залажу светски еколози и традиционалисти.

Тесла је тврдио да смо сви заправо једно и да планету треба гледати као једну јединствену целину. Драгоцени су ти Теслини еколошки путокази, јер је он био свестан да смо сви грађани једне планете те да  наношење штете у једном делу света штети читавој Земљи и екосистему.

Тесла је, дакле, више од научника и више од филозофа, он је стуб идентитета свог српског народа из кога је потекао и коме је био посвећен. Наша је дужност да у време ревизионистичких трендова који долазе са разних страна, као Теслин народ останемо доследни и супротставимо се тренду погрешних тумачења и манипулација око његовог порекла. Они постхумно вређају његова верска уверења и принципе оданости српском пореклу, против чега се и сам борио и дао јавно саопштење новинарима у свом меморандуму из 1921, у којем је подвукао да је по рођењу Србин, а по сопственом избору Американац. То је наведено и на поштанској маркици која је штампана на стогодишњицу његовог рођења, а коју је издала америчка пошта, на којој је Тесла приказан између српске и америчке заставе, а испод је написано: Никола Тесла – америчко-српски геније.

Указујући да се његов родни Смиљан, у близини града Госпића, налазио у делу Аустријске царевине званом Војна крајина, те да је девастиран 1941. године, али и у последњој деценији 20. века, да је његов споменик у Госпићу тада био дигнут у ваздух, а реконструисан тек 2006. године, неопходно је неговати  културу сећања на страдање породице Тесла. Она је замало збрисана током Другог светског рата у Холокаусту и геноциду. На најмонструознији и најстрашнији начин за време усташке владавине од 1941. до 1945. године 91 члан породице Тесла је брутално  убијен. Њих 14 је мучки убијено у озлоглашеном и најбруталнијем логору за истребљење Јасеновац.

Вреднујући и чувајући за будуће генерације достојанствене принципе Теслине животне филозофије и сећање на његов допринос планети земљи и човечанству, а свесни чињенице да свет није одао почаст доприносу Николе Тесле човечанству на начин на који његова дела заслужују, треба учинити све да се сачува и реконструише једина преостала Теслина лабораторија која се налази на Варденклифу, Лонг Ајленд, Њујорк. Ту се ових дана одржава НАСА – Тесла експо поводом његовог рођендана, у Канади је Тесла фест, а бројне манифестације поводом националног Дана науке за који је узет баш Теслин рођендан, уприличене су и у Београду.

Да ли смо се довољно одужили Николи Тесли као његов народ коме је био веран до свог последњег даха, инсистирајући да му на сахрани буде изведена песма „Тамо далеко“ која се завршава ускликом „Живела Србија“, питање је које се намеће свих ових деценија?

Упркос свима и упркос свему, у време великих изазова и страдања, Теслин народ није заборавио Теслу, као што ни он никада није заборавио Србе. У том смислу, из поштовања према горостасу човечанства, а у сусрет одржавању Експа 2027, Музеј Николе Тесле ће добити импресиван простор за излагање бројних личних предмета и архивских докумената.

Теслин народ треба на најбољи могући начин, по својој савести, да се укључи и у кампању „Моја цигла за Теслу“. Та племенита мисија започета је након пожара у јединој преосталој Теслиној лабораторији прошле године. Српска дипломатија, Сектор за јавну и културну дипломатију, наставиће да подржава активности и кампање којима се одаје почаст Николи Тесли, сваког дана у години.

ПОЛИТИКА, ауторски текст

Амбасадор др Љиљана Никшић
(В. д. помоћника министра спољних послова, Сектор за јавну и културну дипломатију)