У Србији се данас низом манифестација обележава национални празник Видовдан, као и 635. годишњица Боја на Косову, а тим поводом у Крушевцу ће бити одржана централна манифестација и свечана седница Владе Србије.

Седници Владе, у Градској кући у Крушевцу, претходиће део централне државне церемоније обележавања Дана сећања на владавину кнеза Лазара - 28. јун, коју ће предводити премијер Милош Вучевић.

У манастиру Раваница ујутру ће бити одржан парастос Светом кнезу Лазару и косовским јунацима који ће служити владика Игњатије и свештенство СПЦ, а коме ће присуствовати премијер Вучевић.

Њега ће у манастирској порти дочекати владика браничевски Игњатије и игуманија мати Марија.

Гости ће потом отићи да се поклоне испред кивота кнеза Лазара Хребељановића и упале свеће.

Владика браничевски ће служити литургију од 9 сати.

У Градској кући у Крушевцу, у 11.20 часова, почеће седница владе, а у 12 сати премијер Вучевић положиће венце на Споменик Косовским јунацима.

Премијер ће се затим обратити јавности, а од 12.30 сати предвиђен је обилазак Тактичко - техничког збора, односно приказа наоружања и опреме.

Празник ће, као и сваке године, бити обележена и на Косову и Метохији.

У манастиру Грачаница сутра ће бити завршена вишедневна манифестација обележавања Видовдана.

У порти манастира Грачаница биће служена литургија и обављено сечење Видовданског колача, а биће додељене и медаље "Мајка девет Југовића".

На Газиместану биће служен парастос. Програм почиње од 9 часова.

Крушевац и овог 28. јуна обележава Дан Града - Видовдан.

Обележавање Видовдана у Крушевцу почеће полагањем венаца и светом литургијом у цркви Лазарици са почетком у 7.30 часова, а у 10 сати је литија и помен код споменика Косовским јунацима, преноси Танјуг.

У 13 сати је полагање цвећа у организацији Града код споменика косовским јунацима, а у 17 часова је отварање новог игралишта за одбојку на песку (код Хале спортова), сат касније откривање бисти глумцима Милији Вуковићу и Марку Живићу, на Тргу глумаца.

За 19 часова заказана је свечана седница Скупштине града Крушевца на којој ће бити додељене Видовданска награда и признања.

Овогодишњи добитник Видовданске награде је први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали. 

Када је реч о Чачку, за Видовдан на устаничком Љубићу одржаће се велика народна светковина "Царски и Танаскови дани", посвећена славној српској историји од Косова па до данашњег дана.

Видовдан је велики национални празник Срба и државни празник којим се изражава поштовање и захвалност свима који су се борили за отаџбину.

Српска православна црква, њени верници, Срби уопште, Видовдан обележавају с посебним поштовањем, пре свега као сећање на свесну жртву кнеза Лазара, косовског мученика, и свих његових сабораца, у Боју на Косову на Видовдан 1389, против Турака.

Након боја, тело кнеза Лазара је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници код Ћуприје, а затим пренето у Раваницу  Сремску, одакле је 1942. године пренето у Саборну Цркву у Београду.         

Сада се његове мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје.

За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.

          Видовдан је као празник Српска православна црква први пут унела у свој календар тек 1892. године.

Сви потоњи ослободилачки напори Срба увек су били и у знаку Косова и Метохије. Водећа одредница ослободилачке борбе током читавог 19. века била је позив на ослобођење Косова.

С посебним пијететом Видовдан је на државном нивоу у Србији обележаван 1889, када је у Крушевцу, одакле је кнез Лазар кренуо у Бој на Косово 1389, поводом пет векова од битке, одржана велика манифестација. Тада је изграђен и репрезентативан споменик на централног градском тргу. 

На Видовдан 1919. године потписан је и Версајски споразум којим је окончан Први светски рат, док је 1921. године краљ Александар Први Карађорђевић донео Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а 1948. године на Видовдан је донета Резолуција Информбироа којом се Титова Југославија разишла са Стаљиновим Совјетским савезом.

Свети архијерејски сабор СПЦ је 1961. године установио празник посвећен Светим српским мученицима пострадалим за хришћанство, од времена Светог великомученика Кнеза Лазара до данас, док се од 1969. године, прославља и успомена свих новомученика српских, њих 7.000, и пева им се посебна служба, коју је саставио Свети Владика Николај.  Тај празник се прославља заједно са Видовданом.

 У ред новомученика српских уписани су и сви они који су пострадали у борби против албанских терориста и у агресији НАТО-а 1998/1999. године. 

 "Јунаци отаџбине", у којој се налазе биографије и фотографије више од  1.000 погинулих и несталих припадника Војске СЦГ и МУП-а Републике Србије, од 10. фебруара 1998. до окончања агресије НАТО-а на нашу земљу, и списак њихових имена са молбом да се у црквама и манастирима помињу на литургијама у одређене дане.

***

Српска православна црква данас обележава празник Свети мученик Кнез Лазар и сви Свети мученици српски – Видовдан, уписан црвеним словом у црквеном календару. Ово је један од најважнијих празника за наш народ због историјских многих догађаја који су се десили на тај дан, најпре због Косовске битке, која се одиграла 1389. године. Поред Светог Амоса, почео је да се слави сваког 28. јуна почетком 20. века.

У дан када се одиграла битка био је већ установљен празник Светог Вида и у неким крајевима Србије и данас постоје веровања и обичаји који се везују за Светог Вида, али је ипак у колективној свести овај датум урезан као сећање на Косовски бој и на све погинуле у свим ратовима.

Видовдан је државни празник у нашој земљи, али обележава се радно. Представља дан жалости, па се задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева и да се зауставе сви велики послови. У храмовима се обављају помени за све пострадале у ратовима. Празнује га и Бугарска православна црква и код Бугара је познат као Видовден или Видов ден.

Цар по народној традицији, кнез по титули

Празник је посвећен Лазару Хребељановићу, познатом у народној традицији као цар Лазар или, по титули, кнез Лазар. Био је српски средњовековни кнез, који се родио 1329. године у Прилепу. Био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери.

Био је узет на двор цара Душана, где је био уважаван. Најпосле се оженио царевом рођаком Милицом, од лозе Немањића. Године 1353. добио је титулу кнеза. Његова највећа брига била је да измири Српску и Цариградску патријаршију. Послао је цариградском патријарху монаха Неанију као изасланика који га је замолио да са Срба скине анатему, што је и било учињено.

После распада Српског царства створио је највећу и најмоћнију државу на територији некадашњег царства. Лазарева држава са престоницом у Крушевцу, позната у историографији као Моравска Србија, обухватала је сливове река Велике, Западне и Јужне Мораве. Саградио је многе цркве и манастире, од којих су најпознатији Раваница и Лазарица. Обновио је манастире Хиландар и Горњак, а био је и ктитор руског манастира Пантелејмона.

Борба српских и османских снага

Косовска битка, битка на Косову, бој на Косову, Косовски бој или Видовданска битка између српских и османских снага вођена је на Видовдан недалеко од Приштине. Српске снаге је предводио кнез Лазар Хребељановић, док се на челу османске војске налазио султан Мурат Први са синовима Јакубом и Бајазитом. Према предању, у првој фази битке, српска војска је потиснула противника и један од српских витезова Милош Обилић успео је да убије султана и натера османску војску да се повуче. Међутим, неколицина њих се није потпуно повукла и они су касније у току дана извршили заседу на Лазара и његово обезбеђење и успели да га убију.

Свете мошти

Према одлуци Државног сабора из децембра 1389, Оливера, најмлађа кћи кнеза Лазара дата је у харем султана Бајазита Првог. Отишла је у пролеће 1390, што је био услов за склапање мира са Турцима и дозволу за пренос моштију кнеза Лазара из Митрополијске цркве у Приштини у његову задужбину манастир Раваницу 1391. године.

Почетком сеоба Срба, народ је његове свете мошти склонио и преселио у манастир Малу Раваницу или Врдник на Фрушкој гори. За време Другог светског рата, 1942. пренете су у Београд, где је светитељ почивао све до 1988, када је пренет у манастир Грачаницу на Косову. Одатле је 1989. опет пренето у Лазареву задужбину манастира Раваницу, надомак Ћуприје, где и данас почива.

Култ кнеза Лазара

Култ кнеза Лазара као хришћанског мученика почео је да се развија недуго по Косовској бици. Стварање култа помогли су припадници породице Лазаревић, а прихватила га је и развијала Српска патријаршија. Паралелно са култом који се развијао у црквеним круговима, развијао се и култ кнеза Лазара као мученика и јунака Косовске битке у народној традицији. У српским народним епским песмама косовског циклуса, он је, уз Милоша Обилића, главни лик. Такође, Лазарев лик обрађиван је вишеструко у српској уметности у 19. и 20. веку.

Историјски догађаји

На овај датум, који за православни српски народ има велику симболику, осим Косовске битке, одиграли су се и други историјски догађаји ‒ 1869. донет Намеснички устав Кнежевине Србије, 1876. проглашен рат Турској од стране Кнежевине Србије и Књажевине Црне Горе, 1878. започета расправа о Кнежевини Србији на Берлинском конгресу, 1881. Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске, 1889. 

Краљевина Србија први пут свечано обележила Видовдан као празник на највишем државном нивоу, 1913. почетак Другог балканског рата, прва прослава Видовдана на КиМ у манастиру Грачаница, 1914. атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, 1915. споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније, 1919. потписан Версајски споразум, прва прослава Видовдана у тек створеној Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, 1921, донет Видовдански устав, покушај атентата на краља Александра Првог Карађорђевића, 1939. обележено 550 година од Косовске битке...

ПОЛИТИКА