Према писању портала хрватског недељника Новости, Чутура је то урадио у децембру прошле године у саопштењу објављеном на званичној интернет страници Хрватског државног архива (ХДА) из чега се, кажу, може наметнути више закључака, а једна од њих је да је тврдња о геноциду неистинита.
Повод за његово тумачење судбине Срба у НДХ била је посета српске делегације коју је Чутура угостио у ХДА крајем новембра 2023. године. У делегацији су били Јелена Милић, амбасадорка Србије у Хрватској, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић и кустос тога музеја Бојан Арбутина.
Након састанка, на страници Музеја жртава геноцида објављено је да су договорили „успостављање трајне институционалне сарадње Музеја и Државног архива која би се односила на научна истраживања прворазредно важних тема у вези са Другим светским ратом, геноцидом почињеним над Србима, Јеврејима и Ромима на целокупном подручју НДХ, као и на реализацију заједничких пројеката”.
Чутура је, међутим, убрзо демантовао Ристићеве тврдње, истичући да је тако „директор Музеја жртава геноцида у потпуности злоупотребио наше гостопримство”.
„У својој објави на интернет страницама Музеја известио је да се разговарало о тобожњем геноциду почињеном над Србима на територији НДХ, иако о томе на састанку није било речи. Термин геноцид спомињао се само у контексту разговора о књизи хрватског историчара Стипе Лозе, која је између осталих промоција представљена и у ХДА, у којој аутор пише о геноциду над Хрватима који је почињен у Другом светском рату”, написао је Чутура и додао:
„Господин Ристић је изразио незадовољство таквом књигом, али о томе треба разговарати са историчарима на научним скуповима као и са самим аутором, а не у Хрватском државном архиву. Разговора о геноциду с било којег другог аспекта није било, нити би директор ХДА на такав разговор пристао”.
Портал Новости пише да су пре три седмице од Чутуре затражили да појасни опаску о „тобожњем геноциду”, али његов одговор није стигао до закључења овог текста. Стога су се о овој теми, кажу, консултовали са Чутурином колегама по струци.
Професор на Филозофском факултету у Загребу Хрвоје Класић каже да сва истраживања указују на недвосмислени циљ усташког покрета за што мањим бројем или нестанком Срба с територија НДХ. „Као што је геноцид почињен над Јеврејима и Ромима, почињен је и над Србима. Док термин тобожњи можемо користити ако се преувеличава или драстично умањује број убијених Срба, што раде хрватски и српски ревизионисти, о самом чину геноцида не можемо стављати нити наводнике нити говорити о тобожњем геноциду“, сматра Класић.
Историчар из Архива Срба у Хрватској Милан Радановић такође сматра да је НДХ провела три геноцида и да је елиминација Срба протеривањем, присилном асимилацијом и физичким уништењем био други кључни циљ усташког покрета, након оног који се тицао доласка на власт и успостављања државе по усташким начелима.
Каже да је тај циљ спровођен током целог раздобља постојања усташке државе, на читавој територији НДХ. „Оно би било много успешније и масовније да није било отпора српског становништва и партизанског покрета”, каже Радановић.
Осим оснивања концентрационих логора као кључног доказа геноцидне намере, Радановић каже да постоје и наредбе врха репресивног апарата НДХ о масовним ликвидацијама на терену или интернирању становништва бројних насеља. Вели да се неки од тих доказа чувају у ХДА, институцији коју води Чутура.
„Недавно сам у ХДА пронашао телеграм Еугена Кватерника, главне личности усташког репресивног апарата, упућен Вјекославу Лубурићу, главном оперативцу тог апарата, с наредбом за интернацију Срба из Млаке, села покрај Јасеновца. У питању је било мирно становништво, које је недуго пре тога колективно прихватило римокатоличку вероисповест. Дакле, интернација тога села није била ствар самовоље или особне иницијативе Макса Лубурића већ ствар наређења које је дошло из врха усташке власти”, казао је Радановић. Додао је да се у истом државном архиву чувају и документи НДХ „који потврђују да је интернација око 3.000 Срба с подручја Баније у Јасеновац у другој половини маја 1942. последица одлуке врха власти НДХ”.
И овде је, казао је, била реч о становништву које је претходно прихватило римокатоличку вероисповест. Истиче да је одлука о хватању и интернирању подразумевала све Србе на Банији, али да захваљујући партизанима тај број није био вишеструко већи.
Већина ових информација се налази у Чутурином Хрватском државном архиву, институцији у којој је 2019. године одржана промоција књиге споменутог Стјепана Лозе, према којој су заправо Срби спроводили геноцид над Хрватима, а не обратно.
ПОЛИТИКА
