Излагање на ову тему започео бих кратким цитатом из јеванђеља по Матеју, глава 25, стих 40. у ком нам Господ Исус Христос даје снажну поуку, а која је и дан данас један од темеља на ком почива добротворни рад .

40. И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.

Кроз дела доброчинства не само да чинимо добро онима који нису у могућности да себи сами унапреде живот, већ истовремено сведочимо да нису заборављени. А делокруг наше организације, са разлогом и посебном пажњом је усмерен на подручје Северне Македоније - јер се управо ту крију та наша (по броју) „најмања браћа“.

Један од циљева нашег рада јесте и да указујемо на присуство и постојање припадника нашег народа, али и на то како они живе и са каквим изазовима се суочавају у свом свакодневном животу. А проблеми су вишедимензионални, и тичу се самог социо-економског статуса породица, и истовремено статуса српског народа као националне мањине у овој држави.

Од свог оснивања крајем сад већ далеке 2005. године, Хуманитарна организација Срби за Србе је испред себе имала јасну визију:

- Обезбеђивати конкретну и суштинску помоћ породицама са децом у Србији, али и посебно у свим крајевима бивше Југославије, где се и даље чува “корен рода мојега”, како гласи стих из родољубиве поезије.

Брига о биолошком опстанку српског народа који и даље обитава у најудаљенијим и заборављеним крајевима некадашање државе, али и покушај да се кроз чињење добрих дела и пружања суштинске помоћи бори против најразличитијих видова неправде које је српски народ претрпео, али и заборава, посебно у последњих неколико деценија, била је и јесте покретачка снага ове организације.

У првим месецима развоја организације 2006. године водећи људи организације поставили су циљеве и креирали агенду, у ком смеру би требало деловати и пружати помоћ. Надахнути делима неколицине српских (путо)писаца који су кроз та дела детаљно говорили о тлу тадашње Старе Србије, а данашње Републике Северне Македоније, одлучено је да и то подручје буде уврштено у основне оквире деловања организације, као један од приоритета.

Нушић, Цвијић, Божовић, Краков, Јаша Томић, Анђелко Крстић, сви су они допринели кроз своју писану заоставштину да се скине талог заборава и прашине са ове, по много чему јединствене области, која је толико опчињавала и наше владаре, а која је недовољно присутна у јавном животу и колективном сећању огромне већине људи у матици.

Идеја под називом Срби за Србе окупила је неколицину ентузијаста, који су се трудили да искључиво на делу кроз доброчинитељски рад покажу љубав према свом народу, како би и на тај начин отргли од заборава ове пределе, посетама оним слојевима друштва који су циљ постојања ове организације, односно социјално угроженим вишедетним породицама.

Поврх свега, жеља активиста организације јесте и да се овим путем ода пошта свим прецима, који су се несебично и уз велике жртве трудили да одрже у колективној свести нашег народа ову мистичну област, која је подједнако битан део историјске идентитетске светосавске слагалице, као и све друге области коју насељава српски живаљ.

Почетак деловања у Северној Македонији организација бележи крајем 2010. године[1], када су уједно и направљени први званични контакти са представником и директором Српског културно-информативног центра СПОНА из Скопља[2], господином Милутином Станчићем.

Прва званична акција организације била је и више него скромна, али многоструко значајна. Испорука помоћи за шест породица означила је почетак, може се слободно рећи, историјског деловања на овом подручју.

Утрошено је 1.200 евра, колико је износила вредност те прве акције, што би значило да је свака од породица добила материјалну помоћ у просеку од око 200 евра. Посматрајући и упоређујући са обимом акција које организација спроводи данас, ти подаци делују прескромно. За групу тадашњих студената, који још нису озбиљно загазили ни у трећу деценију живота, а који су радили на развоју ових добротворних акција, сама посета тим историјским крајевима о којима се могло само слушати и читати, деловала је за њих епски, готово као сам пробој и освајање митског Кајмакчалана. 

Наредне године деловања организације на том подручју обиловале су успонима и падовима и одсуством константности у раду. Ипак жеља да се одржи присуство организације у тим крајевима, била је јача. Ништа није препуштено случају, па је и поред свих проблема и потешкоћа, помоћ организације налазила пут до одређеног броја вишедетних породица.

Тако је било све до 2020. године, када се догодила својеврсна прекретница у раду и када је дошло до правог ширења пламена добротољубља, како често симболично називамо хуманитарне активности у овим крајевима.

Изграђена је прва мала задужбина Срби за Србе организације на тлу Северне Македоније. Прецизније речено, шесточлана породица Мајетић из села Секирце код Прилепа добила је новоизграђену кућу[3].

https://www.srbizasrbe.org/szs-prvi-put-u-staroj-srbiji/

https://srbi.org.mk/

https://www.srbizasrbe.org/trojerucica-uslisila-molitve-maloj-sari-podignuta-prva-szs-zaduzbina-u-s-makedoniji/

Након ове акције ухваћен је замајац и бележи се готово вртоглави раст, када се узму сви параметри у обзир. Почевши од износа на годишњем нивоу који су се трошили на реализацију помоћи, преко броја помогнутих породица, али и саме вредности обезбеђене помоћи по породици.

До данас је чак 116 породица обухваћено нашом помоћу. Осим конкретне помоћи породицама важан је и податак о подршци заједницама, са посебним освртом на основне школе где се и даље негује српска култура и језик.

Реновирано је пет подручнх основних школа. Посебно би истакли једну од њих, која због локације где се налази, заузима посебно место. У питању је била основна школа “Браћа Рибар” у Четирцу[4], која се налази недалеко од чувеног и за српски народ историјски важног, али као и већина ствари везаних за историјску повезаност нашег народа за подручје Македоније неправедно заборављеног локалитета Шупљи Камен. Том акцијом није само једна оронула грађевина добила своје ново рухо делима доброчинства, већ је и само историјско место поново дочекало да га се потомци присете и одају му одговарајућу почаст, чупајући коров заборава са њега.

Закључно са првим новембром текуће 2026. године вредност помоћи за породице и институције износи 1.423.861€.

За народ са ових простора, који тешко носи своје бреме, обезбеђивана је најразличитија помоћ од стране организације Срби за Србе. Међутим, оно на шта је организација најпоноснија, то је број изграђених кућа, којим је несумњиво из корена промењен живот за многе од њих.

Бројка од чак 12 новоизграђених кућа и 2 купљене куће, говори још јаче у прилог нашем доброчинитељском подухвату.

https://www.srbizasrbe.org/imamo-mogucnosti-da-pomognemo-drugima-a-usrecujuci-druge-usrecujemo-i-sebe-nastavljena-je-podrska-porodicama-u-makedoniji/ 

Oсим тога, бројне породице су добиле вредну помоћ у оквиру које су им породични домови у потпуности реновирани и оспособљени за нормалан и функционалан живот, што је готово подједнако битно као да су саграђене нове куће. Ипак, горе поменута информација о броју из темеља изграђених кућа, оставља највећи утисак на посматраче са стране, јер представља један потпуно нови почетак за те породице, које су као таоци вишедеценијског сиромшатва остале заробљене у транзиционом периоду, показујући целокупну трагичну судбину положаја нашег народа.

Кроз овај добротворни рад, и посете најразличитијим локалитетима од Старог и Младог Нагоричана до Јосифова и Валандова, па преко Дојрана, Неготина, Кавадараца,Прилепа, Тетова, Поречког Косова, па до Скопља и Скопске Црне Горе, завољени су ови крајеви још више, као и људи са којима су остваривани контакти и успостављана сарадња.

Оно што је још интересантније, упознавана су места за која се никада не би ни помислило, да се у њима и даље налазе припадници српског народа, који љубоморно чувају свој идентитет и порекло. Сами себи смо скинули повез заборава са очију и прогледали у сваком смислу боравећи овде.

Као што сви предочени резултати показују, очекивања су да ће се тренд раста утрошених средстава за помоћ породицама са подручја Северне Македоније значајније увећавати у годинама које долазе, као и да ће та помоћ бити још конкретнија и делотвронија. Што ће на крају омогућити свим тим људима да се лакше боре са свакодневним изазовима који се пред њих хтели они или не, неумитно постављају.

Постоји огромна доза разумевања за сву сложеност данашњих околности које владају на овом тлу, али исто тако се може рећи да се са тим не можемо помирити. Свесни смо да још има нетакнутих и запостављених крајева, поносних чувара векова и традиције, који чекају да буду разоткривени.

**************************************************************************

Рад на представљању делатности Хуманитарне организације Срби за Србе на тлу Северне Македoније и нашој борби са изазовима данашњице закључио бих кратким освртом на поглавље Бакарно гумно из књиге господина Милутина Станчића “Записи из Македоније”[5]. 

Милутин Станчић, Записи из Македоније, Службени Гласник, 2023.

У том поглављу се разоткрива мистерија појма Бакарног гумна, које је тумачено, а и даље се тумачи као локалитет, а не као некадашњи предмет од бакра за вршидбу жита након сетве. У српском предању је овај појам означавао крајњу тачку досељавања Срба из своје прапостојбине, где би бакарно гумно било закопано. Представљало је и својеврсни јужни камен међаш докле смо као народ добацили и где смо своје кости посејали. Организација је своје “Бакарно гумно” у домену добротворног рада закопала у Богданцима, на самом југу уз границу са Грчком, где је и најдаља тачка у којој се одиграла битка за бољи живот угрожених породица и њихове деце, али и за толико битно чување од заборава и самих посећених топонима.

А доброчинитељском делатношћу се развејава заборав и немар који је одавно наталожен. Јер заборав нас опомиње, а онда води и у нестанак. Зато борба са недореченошћу која је свугде око нас траје. Плодови отпадништва нас море, тиха асимилација као злоћудна болест се шири народним организмом и име јој не смемо изговорити наглас, док са друге стране ванвременски оквири деловања охрабрују, и терају на „кајмакчаланско“ прегалаштво и жртву, како нас тако и наше сатруднике.

Велику захвалност организација дугује преданим сарадницима на терену оличеним у Српском културно-информативном центру СПОНА из Скопља, без којих не би било могуће остварити ни део свих наведених резултата, а који се односе на подручје Северне Македоније.

Предраг Маринковић - Срби за Србе