Европска премијера документарног филма „Кајмакчалан”, заснованог на открићу историчара Бојана Пајића о до сада неиспричаној причи, аустралијским добровољцима који су се борили заједно са Србима у Првом светском рату, приказан је синоћ у Великој сали Дома омладине Београда. Бојан Пајић ће присуствовати премијери свога дела која ће бити уприличена на отварању ревије „У сусрет 72. Мартовском фестивалу” и после пројекције представиће се публици. Филм су, по сценарију Бориса Трбића и Бојана Пајића, режирали Трбић и Драган Гавриловић, за продукцију „Australians with Serbs Association Inc”. Пише Борка Голубовић-Требјешани на страницама Политике.

До 4. октобра у оквиру ове ревије публика ће моћи да погледа шест филмова, пет дугометражних документарних и један краткометражни филм, од чега је пет премијера. Поред филма „Кајмакчалан” биће представљена и дела: „НепобеДив”, о животу и спортској каријери српске и светске рукометне легенде Зорана Туте Живковића, затим кратки филм „13. рунда”, као и остварења „Алхемичарев сан”, „Човјек лавина” и „Хасанови ратови”.

Истражујући аустралијске, српске, британске и француске архиве, Пајић је, како сазнајемо, открио да је више од 1.500 аустралијских и новозеландских добровољаца: лекара, болничарки, возача санитета, војника, морнара и чланова ваздухопловства служило раме уз раме са српским снагама током рата, пружајући подршку српском отпору аустроугарској и немачкој инвазији. Међутим, званична аустралијска историја рата, као ни касније историјске студије, не помињу учешће ових заборављених добровољаца.

Аустралијски добровољци борили су се заједно са Србима током херојске одбране земље, повлачења српске војске преко Албаније на острво Крф и у биткама на Солунском фронту, све до ослобођења Србије. Многи добровољци из Аустралије биле су жене, укључујући лекарке, болничарке, уметнице... које су биле пионирке у својим професијама, али и у борби за женска права.

Сниман у Аустралији, Србији, Грчкој и Северној Македонији током 18 месеци, филм „Кајмакчалан” говори о шесторо Аустралијанаца: докторки Мери де Гарис, болничарки Етел Гилингам, списатељици Стели Мајлс Френклин, кћерки познатог сиднејског магната Олив Кинга, као и војницима Најлу Маларкију и Едварду Ремиџу, који су служили са српским снагама на Солунском фронту. У филму говоре историчари, војни и медицински стручњаци из Аустралије и Србије, укључујући професора Дејвида Хорнера, генерал-мајора професора Џона Пирна, Мета Андерсона, др Мила Бјелајца и др Ратомира Миличића, који расветљавају мало познате детаље о овој теми, као и са потомцима аустралијских добровољаца који оживљавају сећање на своје претке и њихову ратну службу.

Филмска екипа прати Бојана Пајића на његовом путовању у Србију и регион, заједно са групом потомака, док посећују болнице, ратишта и градове у којима сећање на ове Аустралијанце и даље живи, откривајући ово до сада непознато поглавље аустралијске историје Првог светског рата.