Промотор другог издања књиге, Емилија Александар Гелева, геополитички аналитичар и дипломат, указала је  на значајне допуне и документована открића деценијама скриваних детаља о злочинима почињених у концетрационим логорима нациста широм Европе, и, посебно у Јасеновцу, Старој Градишки, грозоиморној фабрици смрти за децу у Јастребарском у Независној држави Хрватској.

Она је у уводним напоменама о књизи и ауторима, констатовала – „нацифашизам поново маршира у Европи!“

“Као што пише др  Садикарио, истакла је, „она што гледамо по филмовима и читамо  о јеврејском холокаусту само је парче истине“. И, додаје аутор, “велим вам да немамо појма о правој истини. А други народи? Да ли се зна за Русе, Пољаке, Србе и много других који су без спискова убијани „коме иде“? Можда је то и циљ нацизма – да се уништавају  „непожељни“?

Ко су непожељни? На то питање у књизи покушава да одговори професор Иван Бабаноски  наводи Емилија Александар Гелева, који у приложеним анализама , документима са информацијама мало познатим широј јавности отвара другачији угао гледања на геополитичке аспекте о томе ко су заиста нацифашисти, а ко су “непожељни”.

Када се говори о геноциду над Јеврејима, или Холокаусту, као једној од најстрашнијих страница у историји човечанствакоја не може да се препушти забораву, како је истакла Гелева, мора да се подсети да  је шест милиона Јевреја из целе Европе пало као жртве те сулуде  убиствене машинерије.

„С друге стране,, прецизирала је, „бројке о жртвама из Другог светског рата указују,  да креатори нацифашизма и рата циљају пре свега Словене (Русе) чији број војних и цивилних жртава  износи 27 милиона. И поред огромног броја жртава СССР био је тај који је поразио фашизам и нацисте а западни савезници САД и Енглеска дошли су за "сликање" при крају да се покажу да су на победничкој страни.

Дакле, према броју жртава, непожељни за креаторе рата или за нацисте су Словени и Јевреји“.

Непожељни

Професор Бабановкси, како истиче Гелева, „иде у детаље у вези овога и објављује врло интересантна документа. У једном се цитира амерички дугогодишњи шеф ЦИА, Ален Далес кој вели „Словене ратом не можеш да их победиш. Ми ћемо им дати лажне идеале и они ће сами себе уништити“. A.Dalas. Ален Далес (1893-1969), који је од 1942-1945. године водио политичко обавештајну службу  у Европи, и био директор ЦИА од 1953-1961. године. Ален Далес, познат и доказан по екстремној мржњи према Словенима и Русима посебно. У тексту Далес наводи: „Размишљања о спровођењу америчке послератне доктрине против СССР... и против Истока 1945. година“, Далес пише „Рат је завршен, полако ћемо све изградити  и ми ћемо дати све што имамо, сво злато, сву материјалну моћ за исмејавање и заблесављивање људи. Људски  мозак, свест код људи склони су променама. Ако успеемо тамо да посејемо хаос, моћи ћемо неприметно да им поттуримо лажне вредности и да их принудимо те вредности да прихвате као своје. Како?. Ми ћемо наћи истомишљенике, своје савезнике и сараднике у њиховој отаџбини. Мало, помало, ми ћемо одиграти по свом обиму грандиозну трагедију  погибије свих православни х Словена, и конечно, неповратно ћемо угасити њихову националну свест.” Управо то су урадили у  Македонији. Холокауст у живо, на отворено,“ рекла је Гелева на промоцији.

Америчко-британске везе и у обавештајним активностима као и у вођењу светске политике су све до пре неколико месеци биле као сливене . Тачније  Британија је одувек била писац “скрипте” за све планове и пројекте  које су САД извршавале. Тако је више него сигурно да Ален Далес није “генијалац” који је смислио план за потпуно уништење Словена.

Када је реч, пак, о Јеврејима као непожељним, Гелева је истакла да из докумената објављених у књизи „посебно интригира онај о Британској обавештајној служби МИ-6 и њеној такозваној “Операцији увреда”. МИ-6 је имала шокантну улогу у торпедовању бродова пуних са јеврејским избеглицама у Медитерану на путу за Палестину. Историчар Кит Џефри објавио је у првој половини септембра 2010 .године књигу о прве четири деценије , од 1909. до 1949 .године, рада  британске обавештајне службе  МИ6. Ово дело, које многи сматрају за прву и јединствену „официјалну биографију МИ-6“, самим својим појављивањем и тематиком привлачи пажњу, но за разлику од осталих,  темељи се на архивској грађи те обавештајне службе. У књизи се описују неке акције , как што је она која је носила кодно име „Операција  увреда“, а која је имала за циљ својим средствима да гспречи долазак јеврејских избеглица у Палестину. Политичари су служби дали одрешене руке па су тако биле регистроване и наредбе за торпедовање бродова који су превозили избеглице од нацистичких прогона. У архивима није било ни трага  о „конечном решавању“ за Јевреје широм окупиране Европе.

„Ово је заиста интигрантно“, како је приметила, “ јер, ако су Британци торпедовали бродове са Јеврејима  онда је логично да се постави питање о правој улози Британије и у лансирању национал-социјализма па и самог Хитлера, који јепрема упућеним својевремено дванаесет годинаи ппровео на обуци  у Шкотској. Оттуда, истина о томе ко је стајао иза нацизма или фашизма пре 80-90 година потврдиће ко и дан данас подгрева нацизам и го употребљава за своје малигне циљеве, изазивајући крвопролиће словенске крв и у Украјини, прек које води рат против Русије чиме ставља свет у озбиљну опасност од трећег светског рата .

У овом смислу проф. Иван Бабаноски тачно указује да одмах после формирања  ОУН, као универзалне светске алијансе за чување безбедности и мира у свету, у Повељи ОУН, нормирана је обавеза за силе из антифашистичке коалиције Русија, САД, Британија и друге, да гследе и елиминишу, свим расположивим средствима и методима,  покушаје  реафирмисања наводно пораженог  нацифашизма. Но, сведоци смо да управо један од ових протагониста  посебно обнавља и стимулише нацифашизам а не пак да га елиминише.

Нацизам

Имајући у виду ситуацију у Украјини подстакнути нацизам подржан од европских држава као што су Британија, Немачка, Француска, очигледно је да је у Другом светском рату, био поражен само нацифашистички Трећи Рајх, на челу са Адолфом Хитлер ом и нацифашистичка Осовина Берлин – Рим – Токио. Улог у победи, био је врло различит. Оне империјалистичке силе које су започеле рат, поднеле су неупоредиво мање губитке, у људским и у материјалним жртвама, од победника, нападнутог  Совјетског Савеза .

Но, западна нацифашистичка перверзија руши антифашистичку победничку коалицију тако што 9. мај – Дан победе над фашизмом трансформише у Дан  ЕУ, у коме се слави Трећи Рајх са Бандером и металним СС крстовима. Зато, у Другом светском рату поражена је само Немачка и Вермахт, но нацизам није поражен! Није из врло простог разлога, јер је нацистичка Немачка била експеримент ин виво држава каква  треба да се успостави на светском нивоу. Корпоративна држава нацистичког типа је идеал Новог светског поретка. Нема ни једног мрачног и незамисливог злочина који већ није извршен или ће се спровести, да се остварио тај циљ. За обичне људе, чији морал без двоумењења одбаца зло било које врсте као стил живота, биће фрапантно откриће да су људи који су учествовали у стварању Трећег Рајха и данас на власти, са истим циљевима, али са новим техникама како тај циљ да остваре, о чему су у књизи наведене врло интересантне анализе и документи.

На крају промотор на промоцији књиге „Портрети злочинаца Јасеновац – балкански Аушвиц „, Емија Александар Гелева је закључила да „ни један човек, ни један народне заслужује вршење сатанских злочина над њим  као штосу били извођени у концентрационим логорима. Зато Истина мора да се именује правиим именом да може да се зна шта се тачно дешава и како, и у име опстанка човечанства да се стане на пут злу. То сигурно неће моћи уколико се дозволи нацифашистима да себе приказују као борце за људска права а у суштини су следбеници нацисте Бандера или исписујући другачију, лажну историју да се називају победницима у другом светском рату“

Бројке

Мартин Димковски Бабагинин је на промоцији рекао да се прикључио пројекту за друго проширено издање књиге „Портрети злочинаца, Јасеновац – балкански Аушвиц“, иритиран извртањем чињеница о броју убијених Срба у концетрационим логорима у НДХ, пре свега у Јасеновцу.

„Посебно расправа са једним професором Београдског универзитета, који ме је убеђивао да je број побијених Срба који је изнела „Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника“, још давне 1946, док су трагови још били свежи, а анализа стања на терену (у самом концентрационом логору Јасеновац и његовој околини) направљена од стране угледних медицинара (патолога др. Венцеслава Целигоја и др. Анте Стокића) – „математички немогућ“...

„ И није само његово негирање и ниподоштавање жртава. То су чинили и сами Јевреји. Једно је сигурно, тачан број жртава остаће заувек избрисан, али је немогуће свести је на 45.000-70.000 као што срамно наводи несуђени ратни злочинац, нови поглавник старонове „неовисне Хрватске“ Фрањо Туђман, још мање свести је на 83.145 као што још срамније наводи цифру „Меѓународна алијанса за сећање на Холокауст“, (International Holocaust Remembrance Alliance – IHRA) која је формирана 1998 године као светска међувладина организација чији је задатак да наводно „едуцира, истражује и потсећа“ на злодела нацизма, а чији оснивач је ранији премијер Шведске и вођа социјалдемократске партије Горан Персон.

Сами су се Хрвати похвалили у телеграму (упућен „Заповједништву Усташке надзорне службе“) да су упали у рудник Раковица и убила крамповима и секирама 37 рудара. Од четири сата ујутру, до два поподне, усташе су у околна села Мотика, Дракулић и Шарговац, успели да овим примитивним оружјем, каже извештај, ликвидирају укупно 2.252  „гркоисточњака – мушкараца, жена и дјеце“. Замислите само – успело им је убити више од 2.200  Срба за само 10 сати у једном дану. ..

Грозоморна страдања људи су ме потстакла да истражујем. Исте су извештаје слали и немачки официри и дипломате, а писмо послато Мусолинију, о грозоморној сцени у школи у Пребиловцима описао је и пуковник италијанске армије Алесандро Лузано. Сва документа указују да је у Јасеновцу убијено најмање 750.000 Срба, а сами су се усташе хвалили да су их побили више од милион. Факсимили докумената су изнесени у самој књизи. Чак су се и сами Немци згражавали над начином на који су масакри извршени! „

М.С.