25. октобар 2014.

Промоција књиге „Ода за Орфеја" Снежане Алексић Станојловић уприличена је у петак 24. октобра у Културном центру Феникс у Скопљу. О књизи која је објављена као двојезично издање ове издавачке куће на македонском и на српском језику говорили су Васил Тоциновски, Христо Петревски, и аутор књиге.

Тоциновски је у уводном излагању истакао да поезија живи и опстаје само зато што је осећај. Пажљиви читалац приметиће да Снежана излази из неке бајке. „Живимо у 21. веку. Ово је убрзани век, , ово је век са много идеологија, али аутор верује у живот, ма какав он изгледао. Верује у љубав, у поезију. Ово читање тражи пажњу. Таквим приступом читалац ће увидети да и она као и овај њен Орфеј одлази у неке тамне просторије, али са надом и вером да је чека бескрајни пут.

Са добротом и тај подземни тамни свет Евридика је само превара, не постоји, али постои ваша вера. Живот је само један. Дубоко верујем да је Кочо Рацин био њена лектира, закључио је Тоциновски.

Христо Петрески је истакао важност да на промоцији говори сами аутор, да њена реч буде од пресудног значаја. Међутим, он је и поред ове констатције изнео у неколико наврата своја преопширна запажања, проговоривши о Орфеју, о томе шта је ода...

„Свакодневица нам је таква да нема ко да вам каже добар дан, а Снежана је таква особа која ће пре нешто учинити за вас него за себе саму".

Вера Андон је свој светоглед Снежанине поезије који се налази у књизи изразила кроз инструметалне ноте, са снимљеном поруком: „Ми поезија, проклетство и магија" подсетивши на време када су поезију носили у себи, дисали и живели за стих..."То трајање ја живим и сада. И верујем да се обе осећамо једнако – проклето срећне и још увек очаране", поручила је Андон.

У књизи су заступљене рецензије: познатог песника као што је Перо Зубац, и Станиславе Бакић Јоканић из Новог Сада.
Снежана је веома емотивно и са пуно надахнућа говорила на својој књизи, поменувши да је своје речи након 30 година послала у свет.

-Те речи више не припадају мени. Ни мом Орфеју. Него вама. За свој излазак из себе могу захвалити снази и лепоти несвакидашњег Орфеја. Ја то називам повратак у себе. Моја Ода јесте Ода људском гласу. Али је и Ода уметности. Додир поезије и музике.

Снежана је рођена у Београду. Данас живи у Новом Саду. Професор је разредне наставе. Објавила је збирку песма „Потражи ме". Обајвљује текстове у Македонској виделини, а сарадник је литерарног клуба Мајдан из Костолца, и часописа за децу Витез.