За усвајање усаглашеног текста, који је резултат међуинституционалних преговора о инструменту, гласало је 517 од 603 посланика ЕП, 56 је било против, а 30 је било уздржано.

Након овог гласања у ЕП отвара се могућност за успостављање Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан.

Председништво Савета ЕУ и Европски парламент постигли су 4. априла привремени споразум о успостављању овог инструмента, који су потом подржале државе чланице ЕУ и одбори ЕП за спољне послове и буџет.

Инструмент за реформу и раст за Западни Балкан централни је део новог Плана раста за Западни Балкан, који је у новембру 2023. године представила Европска комсија.

Њиме ће се подржати партнери ЕУ са Западног Балкана у спровођењу свеобухватног скупа социоекономских и фундаменталних реформи, између осталог у области владавине права и основних права, подржаће се процес проширења и убрзати економска конвергенција партнера са ЕУ.

Очекује се да ће се интрументом у периоду од 2024. до 2027. партнерима ЕУ са Западног Балкана обезбедити до две милијарде евра у грантовима и четири милијарде евра у кредитима како би се подржао Западни Балкан на путу ка придруживању ЕУ.

Исплата ових средстава зависи од успешне примене одређених реформи наведених у реформској агенди сваке земље кориснице. Инструментом ће бити допуњен постојећи Инструмент за претприступну помоћ (IPA III) и значајно повећана финансијска помоћ региону.

План раста за Западни Балкан заснован је на четири стуба, чији је циљ јачање економске интеграције партнера са Западног Балкана са јединственим тржиштем ЕУ, подстицање економске интеграције унутар региона кроз заједничко регионално тржиште, убрзање фундаменталних реформи и повећање финансијске помоћи за подршку реформама кроз Инструмент за реформе и раст за западни Балкан.

Билчик: Лопта у рукама српских власти

Европосланик и известилац ЕП за Србију Владимир Билчик каже да данас усвојени План раста за Западни Балкан шаље јасну поруку - да је будућност Западног Балкана у Европској унији.

Билчик је новинарима након усвајања рекао да је то важан додатни алат који може да донесе милијарде евра региону и милијарде евра Србији, као највећој земљи у региону.

"Што се земља више посвети реформама, постизању усклађивања са Европском унијом и циљевима приступања, то ће више новца стићи у регион. Део тога ће бити услови, део ће бити капацитет. Овде мислим да Србија има добре шансе да извуче велики део новца, јер је највећа држава чланица, највећи кандидат, највећа земља Западног Балкана”, навео је Билчик.

Са друге стране, указао је да је за то потребан напредак у процесу придруживања, као што су домаће реформе, напредак у дијалогу између Београда и Приштине и питање усклађивања са спољном политиком ЕУ.

Како је рекао, све те ствари су део пакета, као и да се нада да Србија може да извуче највећи део за добробит људи у Србији, али и за добробит напредовања процеса придруживања.

Према његовим речима, Србија има једну велику снагу, односно капацитет државе.

Као тест за државу види предстојеће изборе у Београду који ће се одржати 2. јуна. Државе чланице и институције ЕУ ће посматрати како се води предизборна кампања, додао је Билчик.

Што се тиче дијалога са Приштином каже да је свестан тешкоћа и да је "за танго потребно двоје". “И Приштина има важних заосталих испорука, укључујући и формирање ЗСО."

Билчик је нагласио да је лопта после одлуке ЕП у рукама нове власти у Србији. “И мислим да ће то бити велики задатак за нову владу и нови парламент", закључио је Билчик.

Макалистер: Одлука ЕП показује да се политика проширења ЕУ вратила на агенду

Председник Одбора Европског парламента за спољне послове Дејвид Мaкалистер оценио је да је одлука ЕП показује да се политика проширења ЕУ вратила на агенду, што је, како је навео, једна од последица рата Русије у Украјини.

Мaкалистер је пред новинарима у Стразбуру, нагласио је да сваку земљу у процесу проширења треба третирати на индивидуалној основи и истакао да процес проширења треба увек да буде заснован на заслугама.

"За проширење је потребно време, проширење је тежак посао и проширење је увек регата, а не конвој", рекао је Мaкалистер.

Када је реч о Србији, Мaкалистер је рекао да је на властима у Србији да раде на томе да се ствари покрену и изразио наду да ће се усвојити и спровести неопходне реформе како би се то догодило.

ЕП одобрио план за излазак ЕУ из Уговора о енергетској повељи

Европски парламент дао је сагласност да ЕУ изађе из међународног енергетског уговора, који штити енергетска улагања, због забринутости да тај споразум подрива напоре за борбу против климатских промена и прелазак на еколошке изворе енергије.

Брисел је предложио заједнички излазак земаља ЕУ из уговора потписаног 1998. године након што су чланице Уније, укључујући Данску, Француску, Немачку, Луксембург, Пољску, Шпанију и Холандију, објавиле сопствене планове да одустану од тог споразума.

Одобрење ЕП значи да земље ЕУ могу да донесу коначну одлуку о изласку из споразума која се очекује у мају, пренео је Ројтерс.

РТС