Анексија Босне и хрватске границе
Аустроугарску анексију Босне 1878. године Хрвати су искористили да прошире схватање њихових етничких граница. Они сматрају да је Босна и Херцеговина хрватска земља и да је Дрина логична граница према Србији. Ту теорију посебно су подржавали и промовисали припадници Чисте странке права, који су западно од Дрине искључивали постајање других народа, осим Хрвата. Исту политику водио је и Анте Старчевић. Ипак, он је имао мало шира схватања па је још током половине 19. века почео да развија теорију о „муслиманима као цвету хрватског народа”.
Ипак, границу на Дрни која је прихватила НДХ поставио је писац, новинар и албанолог Милан Шуфлај, којем се дивио Анте Павелић. Наиме, Шуфлај је био противник државе јужних Словена и он је писао о Дрини као граници која дели западну и источну цивилизацију. Он је био осуђен на затворску казну због подривања државе Срба, Хрвата и Словенаца а суђењу је присуствовао и Анте Павелић који је преузео Шуфлајеве ставове.
Хрвати нису Словени
Анте Павелић је само један дан пре него што је из Италије стигао у Загреб за медије у Риму поручио да је „природна граница Хрватске и Србије на Дрини и да она остаје месту где је делила западну од источне римске империје”. Он је истакао да је „Панславистички покрет донео веровање да су Срби и Хрвати један народ. То није истина будући да Хрвати по раси нису Словени”.
За разлику од Срба у Босни и Херцеговини који се нису уклапали у хрватске границе, муслимани су неговани, мажени и пажени. Миле Будак, министар у Независној Држави Хрватској поручио је у Славонском броду 1941. године да је Павелић уз помоћ Хитлера и Мусолинија успео да границу постави на Дрини и да стражу на тој реци може од сада држати само Бошњак, био муслиман, био католик. Ту је најчистија хрватска крв. Треба нам сложног рада и неизмерне политичке вере у католике и муслимане.
ПОЛИТИКА