„Ово је наш дом. Има пуно рупа, пацова и мишева. Бојимо се кад их чујемо на тавану, али смо навикли. Маштамо да једног дана дочекамо нашег брата у новој и лепој кућици, много би се обрадовао”, сачекаше нас на прагу оронулог кућерка Јован (8) и Валерија (10), рекавши одмах да имају и брата Филипа (15) који због Дауновог синдрома иде у школу и интернат за децу са сметњама у развоју.

Тугу због раздвојености од брата ког виђају углавном само за време распуста не може им ништа надоместити, а пошто су једина деца која живе у селу Опила (општина Ранковце, Северна Македонија) усамљеност лече дружећи се са, како воле рећи, једином другарицом коју имају у селу – баком Јагодом од 88 година!

„Воли да нам прича старе приче и како је раније било, а и ми је запиткујемо свашта. Ту смо и да јој помогнемо кад нешто треба, она нам је прва комшика”, рекла је Валерија.

Мали Јовановски иду у школу у Ранковце, на око пет километара од њиховог села. Пут до тамо, ако занемаримо вукове, лисице и шакале, и није толико лош колико је страшан импровизовани мост који се једва аутом може прећи. Десило се пар пута и вода да га однесе, па су данима били одсечени од цивилизације. Свакако воле ићи. Због друштва.

„Ту ја близу и работим у последње време на изградњи пута, мада смо у великој кризи тренутно. Месец гурамо и он нас гура, све је на гурање тешко. Одричемо се свега да би за децу било. Трпео сам ко дете, па знам како је, зато сад они не смеју. Шта ће бити кад се заврши ова работа, видећемо. Али нема да смо тужни, дете то одмах осети”, надовезао се видно намучен и трпељив домаћин Зоран којем поштења не мањка, како чусмо на пар страна.

„Код куће” деца највише времена проводе у кућици у дворишту. Снове које снивају о свом дечијем кутку преточили су у малу импровизовану собицу коју сами направише. Два велика канистера приближили су и прекрили даскама, наместо врата ставили су лим, убацили мали душек, ћебенце и јастук и тако, барем на тренутак, остварили себи жеље.

„Овде нам је најлепше, легнемо и играмо се. Највише волим да гледам јутјубере из Србије, а сестра да слуша Бресквицу. Мада најчешће бегамо овде кад викају на нас”, испричао је мали зврк Јован.

Како и не би бежали у своју „собицу”, кад људску собу у кући и немају. Десетогодишња Валерија и осмогодишњи Јован принуђени су да спавају на старом каучу заједно са мајком Катарином, док петнаестогодишњи Филип, кад дође, спава са татом у распалом кревету у неусловној соби која и није њихова. Довољно је рећи да су деца огледало „санирали” сличицама из жвака. Симпатично, креативно и тужно у исто време.

„Стварно је све катастрофа – кров, подови, прозори, влага, струја нестаје често… Ве-це је пољски, а купатило по нашки зовемо суво купатило. Има само простор и када, а воду немамо уопште. Доносујемо је с магаре пар пута недељно”, описала је мајка Катарина детаљније ову ужасну ситуацију у којој они са троје деце живе у 2025. години.

Најтеже им свима, наравно, пада стање у којем се налази син Филип. Ипак, међусобне љубави не мањка.

„Нисмо знали да има Даунов синдром три године од кад се родио. Говорили су нам да је дете тврдоглаво и да ће да прозбори. Јесте било болно кад смо сазнали, али нема шта, то је наше дете, ми га волимо и чуваћемо га. Све он разбира, али ми њега мало теже, једино мајка. Не воли много друштво и гужву, више воли да има свој мир. За њега би соба и бољи услови големо значили, а мене још стеже код срца како ми је ћерка рекла да би само због њега волела нову кућу, као да нема и она право на своје жеље. Верујте ми да би нам то било као поновно рођење свима”, додао је домаћин.

Чули смо и колико Филип воли да проводи време са животињама, а у њиховом дворишту их заиста не мањка. Ту су краве, козе, свиње, кокошке, гуске, голубови, пси и, наравно, магаре. Не седе Јовановски скрштених руку, али потребна им је подршка добрих људи да искораче из овог малтене генерацијски преносивог сиромаштва.

Довољно су патили, нова кућа ће им олакшати живот. Биће то једна епска промена набоље и, како кажу, поновно рођење. Хуманитарна организација Срби за Србе вас позива да својим донацијама учествујете у нашој новој мисији за породицу Јовановски!

СРБИЈА
1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун

РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal

ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal

САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. ZELLE: szsamerika@gmail.com
4. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: donate@serbsforserbs.ca
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

НЕМАЧКА
1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92
2. Pay Pal
3. Пошаљите текст SZS на 81190 (2.99 евра)
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

ШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)

ШВЕДСКА
1. SWISH: 1230 133 900
2. Pay Pal
3. Bank Giro: 5302-1077
4. Рачун: 5226 1060 858

НОРВЕШКА
1. VIPPS број: 104 414
2. Pay Pal
3. Рачун: 1503 83 80483

АУСТРАЛИЈА
1. BSB: 032-278
2. Account No: 878615, Westpac bank
3. Pay Pal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

Patreon платформа 

Прикупљање преко Фејсбука

Прикупљање преко Инстаграма
Биткоин и Етереум

СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА
1. Донаторска платформа
2. Хуманитарни бројеви Културно-информативног Центра Срба у Македонији СПОНА – 143123 (A1) и 143143 (T-home). Цена поруке је 100 MKD. Све донације које се прикупе тим путем биће утрошене за помоћ породицама у Северној Македонији које се помажу у склопу акција наше организације.