22. децембар 2014.

На локацијама код Битоља, марта месеца ове године снимљен је краткометражни филм под радним насловом „Испод раја," у режији младог режисера Саше Станишића из Скопља, према сценарију Кристине Христове Николове.

Подршку снимању филма пружили су Агенција за филм Македоније, Национални филмски центар Бугарске и СЕЕ Синема Нетворк, као и Културно информативни центар Срба у Македонији Спона.

Станишић је досада снимио два краткометражна филма „Мит о Сари" и „Скопје Ремиксд (Мангава Диско Панк)".

У филму "Испод раја" главне улоге играју: Ана Ошафкова, Зоран Бојаровски, Кристина Христова Николова и Соња Ошафкова.

У Станишићевом најновијем пројекту, дииректор фотографије је Горан Наумовски, сценограф Влатко Зафирковски, а костимограф Бурим Муслиу.

У разговору за портал Споне Станишић објашњава мотиве за филм и повлачи паралеле у свом досадашњем ауторском ангажовању.

- Филм је црна комедија. Базирана на једној урбаној легенди/анегдоти. Наиме, тинејџерка користи сахрану свога деде да сакупи новац који јој је потребан. Овај филм био ми је изазов, јер жанр је доста тежа, у толико пре што су већи део кастинга за филм били натрушчици. Свакодневица једне урбане породице из предграђа приказана је кроз призму апсурда где се хумор и несрећа преплићу између себе.

По чему се овај филм разликује од претходног?

- Мит о Сари био је филм базиран на атмосфери и реконструкцији једног историјског догађаја који дотиче област ''великих" тема. Третирао је једну легенду која каже да је Сара Бернар позната француска глумица , у то време дошла у Битољ, да посети француске војнике и одигра представу „Хамлет". Ту легенду филм третира са жељом да искаже једну антиратну поруку. Док филм Доле у Рају, по атмосфери више подсећа на Мангава Диско Панк, мој филм из Скопје Ремикса.

Жанр који тражи стилизацију

Саша каже да је филм имао доста компликоване и дуге кадрове у којима су учествовали непрофесионални глумци.

-Било је потребно много стрпљења и концентрације како би исти могли да се изведу као што треба. Црна комедија је жанр који тражи стилизацију како у глуми тако и у свеукупном визуелном изгледу филма. Покушао сам да го направим у скромним продукцијским условима. Зато је локацијски изабран Битољ који има визуелну патину која ми је била потребна и неопходна.

Где је место кратких филмова и каква је њихова гледаност по фестивалима?

- Кратки филмови су специфична филмска форма и рекао бих по некад је тешко да се направи добар кратки филм него ли добар играни филм. Захтева се конкретност и јасност у приповедању. Па тако, кратки филмови су доста гледани на филмским фестивалима, јер на жалост то је и једини начин да се виде у кино сали.

Која је то данас кино публика у Македонији?

-И поред свих инвестиција у инфраструктури за кино приказивање, ипак треба још времена да прође да би македонска публика вратила своју навику за посету кино сали као што је то било некада давно рецимо и пре 30-ак година.

Филм скупа играчка

Млади режисер, који је дипломирао на Факултету драмских уметности у Скопљу, каже да је филм доста скупа играчка , посебно у Македонији која је мала држава и географски и економски и логистички и свакако. "Врло је тешко да се овде бавите најскупљом играчком на свету. До сада још нисам снимио дугометражни филм, а пре овог филма снимао сам рецимо кратки филм у оквиру Омнибуса о Скопљу. Тада се окупило девет младих режисера и направили смо девет прича о Скопљу у којима је спојен наш ведар дух и оптимизам који би требао да преовлада. То је једно другачије гледање Македоније и Скопља", каже Станишић.

Шијанови филмови омиљени

Саша Станишић истиче да би му била драга сарадња са српским глумцима , јер се „тамо ипак снима више филмова, док је у Македонији то теже", а од српских омиљених филмова истиче Шијанове филмове -„Ко то тамо пева" и „Маратонци трче почасни круг".

О новим инспирацијама не жели да говори јер је, како каже, све могуће. Поборник је начела "корак по корак и све ће доћи на своје, само треба стрпљења".

Можда ће нову инспирацију наћи и на Космету где је рођен, а до тада чека пролеће и обе премијере.