21. март 2011.

Росица Мршић је модни креатор и дизајнер нове генерације. Ова млада дама неколико година уназад оставља свој печат на македонској модној сцени. Росица је 2004. завршила Факултет за визуелну уметност и дизајн у Утрехту, у Холандији. Била је је у Школи уметничког института у Чикагу. Већ четири године ради самостално са властитом понудом. Иза себе има неколико модних ревија.

 Гардероба са њеним потписом може се купити у њеном студију, али и у концептуалним радњама које продају дизајнерске комаде у неколико светских метропола. О стању у свету моде у Македонији, колико се сада и овде, у овим околностима, може говорити о гардероби која носи потпис, кад је популарна јефтина конфекција сумњивог квалитета, кад се више негује униформисаност насупрот аутентичности, колико се може радити и стварати, каква је наша модна сцена... о овоме разговарамо са Росицом Мршић.

- Наша спољашњост шаље поруке другима, које говоре о нама. Какав је однос у Македонији по овом питању? Имамо ли изграђен однос према гардероби, према властитом стилу облачења као једном од сегмента културе живљења?

- Нажалост у Македонији индивидуалност и посебни израз у облачењу, говору, понашању, није особина коју имамо и коју традиционално негујемо. Униформисаност и прилагођавање неписаним наметнутим естетским нормама, које су понекад далеко различите од онога што је савремено и глобално, влада и модним изразом на нашим улицама. Храбри индивидуалци који не зависе од задовољавања ових наметнутих норми, имају могућност да уживају у властитој посебности и да граде праву слику свог стила и модног живљења.

- Којој се циљној групи обраћате? Ко су Ваши клијенти? Да ли градероба коју потписујете може да се нађе у плакару савремене жене? Колико је за свакодневну употребу?

- Одлика мог приступа у креирању је стврање безвременских комада одеће који су удобни и могу да буду употребљени у различитим приликама. Вишегодишње пласирање модних колекција на тржишту показало је да више не постоје јасно зацртане циљне групе, већ постоје само прави љубитељи различитог, карактерног, интригантног, аутенчтичног и оно што зрачи у свом изразу.

- Ово је већ друга година како се појављујете на Модном викенду у Скопљу. Цео догађај је организовала Света Богова Јовановска. Ваша модна ревија била је догађај који није био унутар Модног викенда. Именовали сте га као модни перформанс. Који су Ваши утисци? Да ли су колекције представљање Вашег рада пред колегама и широм публиком? Да ли представљени модели касније могу наћи своју свакодневну примену?

- Ревија која је била део првог модног викенда, била је замишљена као перформанс у коме су манекени излазили на излог и требало је да представљају лутке које презентују колекцију. Утисак новинара и публике која је била присутна надмашио је сва моја очекивања. Догађај је био право освежење на модној македонској сцени. Колекције које стварам, иако носе дизајнерски и ауторски печат, стваране су тако да могу да се носе, да се продају и купују и да су удобне. Ове предуслове увек узимам у обзир при стварању сваког појединачног комада из колекција.

- Какве су креације из задње колекције?

- Задња колекција била је инспирисана педесетим годинама и то што је окарактерисало је спајање једне идиличне и женствене слике са елементима који носе потпуно супротни изглед – бубе које су биле додате као детаљ, како би се створила та контра слика колекције.

- Процес стварања једне модне ревије је дуг и мукотрпан да би се на крају добио модни перформанс који ће задовољавати све естетске критеријуме. Можете ли нам укратко доловити овај процес?

У процесу

- Сам процес почиње дефинисањем почетне идеје-концепта, инспирација за стављање у оквир развоја идеја. Потом следи период развоја оних елемената који ће обележити колекцију и почињем с радом на прототиповима. Понекад је потребно да се и по неколико пута направи пробни модел док добијем жељени изглед сваког појединачног комада. Кад заврши процес стварање прототипова, израђује се цела колекција у изабраним материјалима. Након тога комади гардеробе су завршени и онда се посвећујем дизајнирању модних детаља и додатака који обележавају и заокружују колекцију и нови модни изглед.

- Поменули сте концептуалне радње који продају дизајнерске комаде у Дубаију, Бечу и Софији где се може купити гардероба са Вашим потписом. Као и у и у Београду. Има ли оваквих радњи и у Македонији? Где, мимо Вашег студија, може да се нађе гардероба са Вашим потписом?

- У Скопљу постоји једна концептуална радња у којој могу да се нађу комади из мојих колекција, као и у бутику у коме се продају реномиране светске марке за модне додатке - ципеле, ташне, накит.

- Колико македонски дизајнери могу да конкуришу на страном тржишту? Држимо ли корак са светским трендовима? С друге стране, колико овде и код наших модних дизајнера постоји аутентични израз?

- Продаја дела мојих колекција ван земље за менеје значило да могу да стојим раме уз раме уз дизајнерска имена у суседним и европским земљама. То ми је дало реалну слику за властити рад. Идеја стварања је отвореност и информисаност који ће допринети у стварању производа с којим могу да будем конкурентна и на нашем, и на страном тржишту.

- Каква је сарадња са великим модним конфекцијским кућама, или, малим индивидуалним занатлијама?

Сарадња

- До сада сам остварила само сарадњу за дизајнирање чарапа за реномирану македонску марку чарапе „Санда". Ово је друга сезона како узајамно успешно сарађујемо. Дизајн за колекцију чарапа развијен је као део мојих колекција. Оне осликавају мој дизајнерски печат, а могу да се купе у свим радњама „Санда", као и на продајним местима где се продају моје колекције.

- Иза Вас је и рад у позоришту као костимографа. Реците нам о којим је представама реч и колико се тај рад разликује од креирања властитог израза и препознатљивости у моди?

- Костимографија има потпуно другачији однос од стварање модних колекција. Замисао режисера, амбијент и време које треба да се ослика, улоге које треба портретисати, сценографија с којом костими треба да се ускладе јесу елементи који намећу другачији приступ дизајнирању. Досада сам сарађивала са режисерком Нелом Витошевић за њене две задње представе, Грана на ветру и Брод за лутке.

- Може ли се од овог посла живети?

- Рад и развијање властитог модног бренда за мене је резултат велике посвећености и одрицања од многих ствари. Али, задовољство које добијам из сваке добро завршене колекције не могу заменити ни са чим. До сада се показало да ствари с идејом и добром реализацијом могу да егзистирају и да добију своје место у сваком друштву.

- Сви ми толико често можемо да сретнемо несклад у облачењу, односно неприлагођавање властитог стила у складу са догађајима. Шта мислите, одакле то долази?

- Моја генерална слика за ову појаву је да су одавно изумрела времена кад се знало како се иде адекватно обучен на одређени догађај. Још је страшније кад је представа за властито облачење толико искривљена, а резултат тога је потпуно погрешно изграђена естетска слика. Дрес кодови се уче, они треба да се практикују и да се препознају као део сваког и културног живљења.

- Кад можемо да очекујемо следећу колекцију?

- Нова колекција се већ спрема и биће представљена крајем овог месеца.

Утисак

Росица Мршић је власница модног студија „Мршић" где излаже своје радове. У њеном студију може се наћи и купити уникатна гардероба с њеним потписом која задовољава индивидуалне потребе купца. Сваки комад гардеробе ради се по наруџбини. Гледајући изложене комаде градеробе стиче се утисак да је печат ове креаторке гардероба која је у складу с урбаним начином живота, пре свега удобна, гардероба која има мале интригантне детаље, коју одликује женствена и романтична нит, склопљена на авангардни начин.

Лавинија Шувака