Посетиоци ће на изложби имати прилику да виде више од педесет слика, графика и цртежа, као и документарну грађу везану за рад и стваралаштво Младена Србиновића. Радови на изложби обухватају период првих послератних деценија са фокусом на шездесете године у циљу приказивања Србиновићеве репрезентативне позиције у српским и југословенским уметничким оквирима, формирајући специфичан наратив социјалистичког модернизма. Кроз неколико тематских целина мапирају се основне тематске преокупације, кључне за уметничку праксу Младена Србиновића. У свом сликарству, Србиновић је остао доследан фигурацији, окренут традиционалном схватању сликарског медија у чијим оквирима је истраживао његове ликовне могућности, уводећи на специфичан начин елементе актуелних уметничких израза.
Кроз изложене радове посетиоци ће имати увид у начин на који се током деценија мењала уметничка пракса Младена Србиновића, задржавајући континуирани однос према сликарству као самодовољном медију који се може мењати у оквиру себе самог, сопственим средствима. Осим сликарства, значајан траг оставио је и у графици као део послератне генерације графичара. Поред тога, израдио је већи број мозаика што ће на изложби бити приказано кроз скице за поједине мозаике и видео пројекцију мозаика „Стварање нове Југославије“ у Палати федерације. Такође, само здање Српске академије наука и уметности чини једну изложбену целину коју обухватају витражи у Свечаној сали и холу испред сале, а чији је аутор Младен Србиновић.
Дела која ће бити приказана у оквиру изложбе позајмљена су из колекција Музеја савремене уметности, Галерије ликовне уметности поклон збирке Рајка Мамузића, Шаховског савеза Београда, Музеја Цептер, као и из уметникове породичне заоставштине и бројних приватних колекција и галерија.
Изложбу прати двојезични каталог са текстовима Светлане Митић и Мирка Кокира, као и интервјуи са уметником, његова биографија и богата визуелна грађа, наводи се у најави САНУ.
Изложба траје до 7. децембра 2025. године.
Уметнички траг
Младен Србиновић родио се 1925. године у Сушици код Гостивара. Основну школу и гимназију похађао је у Београду. Студирао је сликарство на Академији ликовних уметности од 1947. до 1951, а постдипломске студије завршио је 1953. године. За асистента у Академији ликовних уметности био је изабран 1953. када је изабран и за члана УЛУС-а. Пензионисан је у звању редовног професора Факултета ликовних уметности 1988. године.
Први пут је излагао 1948. на Изложби радова студената Академије ликовних уметности, а самостално 1952. године у Графичком колективу. Поред многих самосталних и групних изложби у земљи и иностранству, представљао је југословенску уметност на бројним изложбама. Био је члан Графичког колектива и групе Самостални (од 1952), и један од оснивача и чланова Децембарске групе(1955). Издао је две графичке мапе (1953. и 1955), инспирисане стиховима Лорке. Упоредо са сликарством и графиком од 1960. почео је да ради мозаике и предлошке за таписерије које су реализоване и излагане...
