Изложба се реализује уз благослов Његове Светости патријарха српског Порфирија, у сарадњи са Музејом града Београда и уз подршку Министарства културе Србије. Замишљена је као допринос афирмацији ликовног стваралаштва у области сакралне (црквене) уметности. Окупља уметнике и оне који промишљају уметност, отвара поље њиховог дијалога, размене, предочава иновативна решења и различите обрасце, истовремено нас утврђујући у ономе што је вечно.

Уметнички савет и жири изложбе чинили су професори Академије СПЦ Марина Матић, Владимир Карановић и Јелена Хинић, као и Василис Фотис (свештеник и живописац из Грчке) и др Михаи Коман (професор и живописац из Румуније). Од 143 уметника и 204 пристигла рада, из осам земаља, са три континента – са Кубе, из Казахстана, Србије, Грчке, Русије, Северне Македоније (...) – Уметнички савет одабрао је 86 аутора и њихових 97 радова. Радови су начињени класичним иконописачким техникама (јајчаном темпером или емулзијом на дрвету), акрилним и уљаним техникама на платну, мозаиком, има вајаних дела, цртежа, калиграфије, наравно и комбинованих техника. Сви одабрани радови изложени су у Конаку кнегиње Љубице, од 15. до 30. децембра 2024.

• Прву (Специјалну) награду на овогодишњој изложби добио је Јоргос Кордис, за икону „Свети Ђорђе“ (јајчана темпера на дрвету, 2020).

• Награду за идејно решење и уметнички дојам добио је Симеон Карановић, за икону „Ђурђевдански штит“ (акрил на дрвету, 2024). • Награда за савремено промишљање припала је Мари Огњеновић за „Седам ефеских младића“ (комбинована техника на гранитној плочи, 2024).

• Награду за техничку изведбу добио је Марко Пашић за рад „Свети Ђорђе убија аждају“ (јајчана темпера на дасци, 2024).

Посебне похвале за своје радове добили су:

• Луис Гарсија Кортес са Кубе („Свети Акила и Прискила“, 2024), • Ирина Козлова из Русије („Свети Валерије Митилински“, 2024),

• Анђелија и Тодор Димитријевић („Свети Игњатије Богоносац“, 2024),

• Владимир Ћетковић („Дрвени крст са четрнаест сцена мучеништва“, 2024),

• Синиша Тривић („Света Стефанида“, 2024),

• Светлана Седлан („Визија светог Севастијана“, 2024),

• Немања Недовић („Свети Ђорђе убија аждају“, 2023),

• Милица Карановић („Свети новомученици Јасеновачки“, 2024) и

• Љубиша Манчић („Свети царски новомученици Романови“, 2020/2024).

***

Др Марина Матић, професор Академије СПЦ за уметности и конзервацију, члан ауторског тима изложбе, рекла је на отварању:

„Тема наше овогодишње изложбе веома је важна и занимљива. Крв светих мученика изливена је у темеље цркве Христове, па се зато многи хришћански храмови боје у црвено, попут наше Жиче или Пећке патријаршије. Хришћански мученици су стубови хришћанске цркве и вере, те се стога често сликају на стубовима храма, стубовима који носе куполу, то симболично небо на земљи.

Циљ наше изложбе је, поред осталог, да се црквена уметност афирмише у савременом друштву и да нађе своје право место. Она то место још увек нема, а разлози су сложени. Чини се да у основи стоји извесно неразумевање сакралне уметности. Неки кажу: ту је све увек исто, црквена уметност је прошлост. Да је тако, ми историчари уметности одавно не бисмо имали шта да радимо. А ми врло добро знамо колика је разлика између уметности 13. и 14. века, или 17. и 18. века. Црквена уметност није само прошлост. Она је и прошлост и садашњост и будућност, јер се бави вечним. Други опет кажу: канон спутава креативност у црквеној уметности. Канон, међутим, спутава само прекомерну самовољу. Канон је граница само за неинвентивне, за осредње занатлије. За мајсторе уметности, канон је изазов да се начини рубљоовски скок. Надам се да смо овом нашом смотром направили један важан корак у правцу бољег разумевања сакралне уметности.“

***

Изложба „Свети мученици – оком нашег времена“ један је од ликовних догађаја који обележавају крај 2024. године у српској престоници. Прати је и одличан каталог, који је ликовно обликовао професор Јован Жељко Рајачић.

Изложбу можете погледати у Конаку кнегиње Љубице до 30. децембра сваког дана осим понедељка, од 10 до 17 часова. Улаз је бесплатан.