У петак, 29. новембра 2024. године, у организацији Одбора за проучавање националних мањина и људских права САНУ и Српског културно-информативног центра СПОНА из Скопља, одржан је Округли сто на тему „Живот Срба у Северној Македонији: историјат, изазови и перспективе”.

 Овај скуп окупио је стручњаке из различитих области, који су разматрали актуелне проблеме и перспективе у заштити српског културног простора у Северној Македонији.

У другој сесији, која је била посвећена проблемима заштите културног наслеђа, доц. др Јасмина Ћирић, са Филолошко-уметничког факултета  Универзитета у Крагујевцу, , одржала је излагање под насловом „Заштита и стање српске средњовековне културне баштине на тлу Северне Македоније: резултати и перспективе”. У овом реферату, доц. др Ћирић указала је на могућности транснационалне номинације културних добара, као што су Манастир Матејче и Скопска Црна Гора, за упис на листу светске баштине. 

Она је нагласила значај међународне сарадње у заштити културних добара која су угрожена, као и потребу за активнијим укључивањем правних механизама као што је транснационална номинација која се разматра у параграфима 135 и 136 УНЕСКО Конвенције о заштити културног наслеђа.

Доц. др Јасмина Ћирић се такође осврнула на значај пројекта "Мониторинг православног културног наслеђа", који је реализован у сарадњи ИКОМОС Македонија и МПЦ, а подржан од стране Стејт департмента са седиштем Скопљу. Она је овај пројекат представила као добар корак у правцу документовања актуелног стања културног наслеђа. Пројекат игра кључну улогу у мониторингу и заштити угрожених објеката, као и у развоју стратегија за њихову очуваност.

Ћирић је истакла да се овај пројекат на неки начин надовезује на пројекат Универзитета Принстон под називом "Мапирање Источне Европе" (https://mappingeasterneurope.princeton.edu/item/endangered-cultural-heritage-mateic-monastery.html), који има за циљ документовање не само иконографских карактеристика појединих задужбина Немањића у Северној Македонији, већ и указивање на проблеме угрожених културних добара. Посебно је указала на Манастир Матејче као један од примера угрожених објеката који захтевају посебну пажњу и заштиту с обзиром да се налази у конфликтној зони.

Кроз овакав свеобухватан приступ, добија се јаснија слика о актуелном стању задужбина Немањића у РСМ, што отвара нове могућности за њихову заштиту и евентуалну номинацију на светску листу културне баштине.

Излагање доц. Ћирић је отворило нове правце разматрања у оквиру теме заштите културних добара, која би требала бити упућена ресорним Министарствима Републике Србије и Републике Северне Македоније као и релевантним међународним институцијама. Иницијативе као што су ове, које комбинују локалне и међународне напоре, представљају кључни корак у очувању културне баштине и могу значајно допринети будућој заштити српског наслеђа у региону.