Витално Народно позориште Приштина, са седиштем у Грачаници, упркос околностима, обележило је недавно 78 година постојања премијером представе „Уцвељени”, коју је по свевременом делу „Ожалошћена породица” Бранислава Нушића потписао редитељ Ненад Тодоровић и која је изведена у сценском простору Дома културе „Грачаница”. Вече касније актери ове представе измамили су громогласни аплауз и од публике у Дому културе „Трепча” у Звечану. У наредном периоду следе нова играња ове представе како на матичној сцени, тако и на гостовањим, пише Б. Г. Требјешанин на страницама Политике.

Занимљив је и ауторски тим који је окупио Ненад Тодоровић. Сценски простор куће креирала је Бисенија Терешченко, сценски простор светла Самуел Мголомбане, костиме Јелисавета Татић Чутурило, музику Братислав Радовановић. Музика за сонгове дело је Нине Мартиновић, а сценски покрет тандема: Исидора Станишић и Чарни Ђерић. Зачудног Мату Тодоровића тумачи Чарни Ђерић, а Агатона Арсића Небојша Ђорђевић. У глумачкој екипи су и: Исидора Грађанин, Александра Цуцић, Никола Станковић, Никола Ђорђевић, Нина Мартиновић, Снежана Џоговић, Ђорђе Велимировић. Инспицијент и суфлер је Иванка Симић.

За Народно позориште Приштина које ради у посебним околностима ово није само још једна нова представа, али ни још једна годишњица у низу.

– Да, за Народно позориште Приштина ниједна годишњица, посебно након изгнанства из свог родног града по којем још носи име, из зграде свог позоришта и са своје матичне сцене, није тек само пуко обележавање дана позоришта и отварање још једне сезоне. То је обележавање још једне године преживљавања са својом публиком и најава још једне године наде да ћемо упркос свему опстати и радити, као и страха да се то неће десити. За сада нам то некако успева. Верујем и да превазилазимо меру пуког опстајања – каже за „Политику” Предраг Радоњић, директор Народног позоришта Приштина, и додаје:

– Драмска прича „Уцвељени” у режији Ненада Тодоровића је наша трећа овогодишња премијера, после представе за децу „Чаробњак из Оза” по тексту Милене Деполо и у режији Игора Дамњановића, коју смо урадили у сарадњи са Факултетом уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и њиховим професорима и студентима глуме. Потом и комедије „Покондирена тиква” у режији Милана Караџића. Представа „Уцвељени” рађена је према ауторском тексту Ненада Тодоровића, а писаном по мотивима „Ожалошћене породице” и мањим делом „Покојника” Бранислава Нушића. Рекао бих да је у питању провокативно читање нашег класика, увелико кроз наочаре наше не баш веселе стварности и истрајности мана нашег менталитета.

Народно позориште Приштинa основано је 1946. године у Призрену, а две сезоне касније сели се у Приштину. Током дуге историје мењало је имена од Обласног, преко Покрајинског до Народног позоришта у Приштини како се зове од 1994. године. Двојезични театар са Српском и Албанском драмом доживљава успехе на српској и југословенској сцени, суочава се са различитим променама које често имају мало везе са уметношћу. Ипак, овај посвећени ансамбл успева да траје и ниже успехе упркос свему. Тако је и овога пута и пре свечаног отварања сезоне увелико започео са играњима својих представа.

– У септембру смо имали велики број гостовања, пре свега са ове две поменуте представе и „Косовским циклусом” у режији Николе Завишића. Играње представе за децу у Грачаници поводом поласка у школу, малу турнеју у три града Републике Српске и наступ у Северној Македонији „Покондирене тикве”... У питању су стандардна гостовања, али и фестивали „Златна вила” у Приједору, „Дани комедије” у Куманову, „Култур(на)тура” на Златибору. Наши глумци освајају пре свега публику, а пристижу и награде као оне Милану Васићу и Бојану Стојчетовићу – каже Радоњић а о томе какви су им планови за период до краја године, додаје:

– Припремамо још једну премијеру за коју се надамо да ће изаћи крајем новембра или почетком децембра. У питању је комад „Песма црне птице” који је, ослањајући се на мотиве Лоркине драме „Дом Бернарде Албе”, за нас написала Ивана Димић и који ће режирати Ђурђа Тешић. Имамо уговорена гостовања у Тивту и Бечу, учешће на фестивалу праизведби у Алексинцу, играња у Београду... Пре свега, играћемо наше представе на Косову и Метохији, у свим местима где постоји наша публика и услови за извођење јер ми цео тај простор доживљавамо као нашу матичну сцену.

У духу домаћинског, професионалног односа према својој матичној кући, Народно позориште Приштина ништа не препушта случају. Да ли праве планове за нове сценске изазове и у следећој календарској години?

– Да, већ смо предали предлог плана нашег рада у 2027. години Министарству културе Републике Србије, очекујемо да ће бити реализован. Не бих причао у овом тренутку о којим комадима је реч и њиховим редитељима будући да је то још подложно могућностима промена. У сваком случају, верујем да ћемо и даље имати жанровски разноврсне комаде које ће у већој или мањој мери, директно или индиректно, кореспондирати са ситуацијом у којој се налазе наше позориште и наша публика – констатује Радоњић.